Мавзу: Кўрсаткичлар ва адресс олувчи ўзгарувчилар Асосий саволлар



Download 119,17 Kb.
bet3/10
Sana05.04.2022
Hajmi119,17 Kb.
#529517
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
Кўрсаткичлар ва адресс олувчи ўзгарувчилар

int (*fun)(float,float);
Бу ерда бутун сон турида қиймат қайтарадиган fun номидаги функцияга кўрсаткич эълон қилинган ва у иккита ҳақиқий турдаги параметрларга эга.

Кўрсаткичга бошланғич қиймат бериш


Кўрсаткичлар кўпинча динамик хотира (бошқача номи «уюм» ёки «heap») билан боғлиқ ҳолда ишлатилади. Хотиранинг динамик дейилишига сабаб, бу соҳадаги бўш хотира дастур ишлаш жара-ёнида, керакли пайтида ажратиб олинади ва зарурат қолмаганида қайтарилади (бўшатилади). Кейинчалик, бу хотира бўлаги дастур томонидан бошқа мақсадда яна ишлатилиши мумкин. Динамик хоти-рага фақат кўрсаткичлар ёрдамида мурожаат қилиш мумкин. Бундай ўзгарувчилар динамик ўзгарувчилар дейилади ва уларни яшаш вақти яратилган нуқтадан бошлаб дастур охиригача ёки ошкор равишда йўқотилган (боғланган хотира бўшатилган) жойгача бўлади.
Кўрсаткичларни эълон қилишда унга бошланғич қийматлар бериш мумкин. Бошланғич қиймат (инициализатор) кўрсаткич номи-дан сўнг ёки қавс ичида ёки ‘=’ белгидан кейин берилади. Бошланғич қийматлар қуйидаги усуллар билан берилиши мумкин:
1. Кўрсаткичга мавжуд бўлган объектнинг адресини бериш:
а) адресни олиш амал орқали:
int i=5,k=4;// бутун ўзгарувчилар
int *p=&i; // p кўрсаткичга i ўзгарувчининг адреси ёзилади
int *p1(&k);// p1 кўрсаткичга k ўзгарувчининг адреси ёзилади
б) бошқа, инициализацияланган кўрсаткич қийматини бериш:
int * r=p; // p олдин эълон қилинган ва қийматга эга бўлган кўрсаткич
в) массив ёки функция номини бериш:
int b[10]; // массивни эълон қилиш
int *t=b; // массивнинг бошланғич адресини бериш
void f(int a){/* … */} // функцияни аниқлаш
void (*pf)(int);// функцияга кўрсаткични эълон қилиш
pf=f; // функция адресини кўрсаткичга бериш
2. Ошкор равишда хотиранинг абсолют адресини бериш:
char *vp =(char *)0xB8000000;
Бунда 0xB8000000 - ўн олтилик ўзгармас сон ва (char*) - турга келтириш амали бўлиб, у vp ўзгарувчисини хотиранинг абсолют адресидаги байтларни char сифатида қайта ишловчи кўрсаткич турига айлантирилишини англатади.
3. Бўш қиймат бериш:

Download 119,17 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish