3. Фоиз, унинг ставкаси ва унинг даражасига таъсир этувчи омиллар
Ссуда капитали- бу фаолият курсатувчи капитал айланишига хизмат килувчи ва фоиз келтирувчи ссудага (қарзга) бериладиган пул капиталидир.
Ссуда капиталининг манбалари- бу саноат ва савдо капиталлари айланиши жараёнида буш коладиган пул капиталидир. Пул капиталининг бушаши қуйидаги омилларга асосан юзага келади:
- асосий капитал оборотининг (айланишининг) характеридан.
Товарларни сотгандан сунг асосий капиталнинг эскирган кисми амортизация захираси сифатида асосий капиталнинг янгиланиш муддати келгунга кадар йигилиб туради;
- оборот (айланма) капиталнинг доимий кисми айланиш характеридан. Тайёр товарларни сотиш ва хом ашё ва материалларни янги товарлар ишлаб чиқариш максадида харид килиш оралигида маълум бир муддат утади. Шунинг учун тайёр товарларни сотишдан тушган пул тушуми вақтинчалик буш пул капитали сифатида буш бўлиб колади;
- товарларни сотиш даври (вақти) билан шу хакини тулаш даври орасидаги вақтинчалик узилишнинг мавжудлиги;
- ишлаб чиқариш хажмини кенгайтириш талаблири даражасида зарур булган пул шаклидаги кушимча кийматни жамгариш (йигиш) зарурати ва бошқа холатлар.
Шундай килиб вақтинчалик пул капиталининг бушаши объектив заруриятдир. Бирок бундай холда бекор турадиган пуллар доимий харакатда бўладиган капитал киймати талабига карши иштирок этади. Бундай карама-каршилик кредитларни бериш орқали хал килинади, яъни вақтинчалик булмайдиган пул капиталини қарзга берилади.
Ссуда капитали узига хос товар сифатида гавдаланар экан, у холда ундан фойдаланишда туланадиган фоиз капитал «баҳо»си бўлиб иштирок этади. Аммо бу узига хос баҳо, товарнинг пул шаклидаги кийматини акс эттирмайди, балки капитални товар шаклидаги истеъмол кийматини- фойда келтириш кобилиятини акс эттиради.
Фоиз нормаси- ссуда капиталига олинадиган йиллик даромадни, қарзга (ссудага) берилган капитал суммасига нисбатидир. Масалан, 100 минг сумлик капитал ссудага берилган булса, йиллик фоиз даромади 4 минг сумга тенг булса, у холда фоиз нормаси 4%фоизга тенг бўлади.
Қарзга берилган ссуданинг албатта қайтарилиб берилиши, ундан фойдаланилганлик учун олинган фойдадан ссуда фоизини тўлаш зарурати корхоналарни хўжалик юритишнинг энг самарали усулларини излаб топишга ундайди.
Қарзга (ссудага) берилган пул ҳисобига олинадиган даромад фоиз ёки фоизли даромад дейилади. Шу даромад (фоиз)нинг қарзга берилган пул суммасига нисбатининг фоизда ифодаланиш фоиз ставкаси ёки фоиз нормасини ташкил қилади:
бу ерда:
r’ – фоиз нормаси;
r – фоиз суммаси;
Кссуд– қарзга берилган пул (капитал) суммаси.
Агар 100 минг сўм йилига 20 минг ссуда фоизи тўлаш шарти билан қарзга берилган бўлса, ссуда фоизи нормаси 20% ни ташкил қилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |