Мавзу: халкаро кредит режа


Халкаро бакларнинг ташкил топиши



Download 1,27 Mb.
bet3/3
Sana26.02.2022
Hajmi1,27 Mb.
#467748
1   2   3
Bog'liq
6.1.ХАЛКАРО КРЕДИТ

Халкаро бакларнинг ташкил топиши

  • 60-йилларда минга якин таракдиёт банклари пайдо булди жумладан:
  • 1949 йилда америкааро тараккиёт банки, унта минтакаларнинг 27 ривожланаетган ва 16 ривожланган мамлакатлари кирди.
  • 1964 йилда африка таракднёт банки тўзилиб унта хдм минтакднинг 50 та ривожланаетган ва 25 та ривожланган мамлакатлари киритилди.
  • 1966 йилда Осяё таравдиёт банки (31 та ривожланаетган, 14 ривожланган мамлакатлар) тўзилди.
  • Европа инвестиция банки — (ЕИБ) 1958 йилда тўзилган бўлиб, максадлари: колок, туманларга 20 йидцан 25 йил муддатгача. кредит бериш оркали уларнинг иқтисодий ахволини тиклаш, давлатлараро лойхаларни амалга ошириш ишлаб чикдриш тарифлари тўзилмасини замонавийлаштиришдан иборат.

Европа кайта тиклаш ва тараккиёт банки —"(ЕКТТБ) 1990 йил 29 майда ташкил килинади. Бу ташкилот Парижда Марказий ва Шаркий Европа давлатларишшг бозор иқтисодиётига ўтиш муносабати билан ҳамкорлик килиш максадида иш бошлади. Банкшшг асосчилари 40 та мамлакат: Албаниядан ташкари Европанинг барча давлатлари, шунингдек АҚШ, Канада, Мексика, Венесуэла, Марокко, Египет, Исроил, Япония, Жанубий Корея, Австралия, Янги Зеландия ва икки халқаро ташкилот — Европа иқтисодий жамияти ва Европа инвестиция Банки хисобланади.

  • Европа кайта тиклаш ва тараккиёт банки —"(ЕКТТБ) 1990 йил 29 майда ташкил килинади. Бу ташкилот Парижда Марказий ва Шаркий Европа давлатларишшг бозор иқтисодиётига ўтиш муносабати билан ҳамкорлик килиш максадида иш бошлади. Банкшшг асосчилари 40 та мамлакат: Албаниядан ташкари Европанинг барча давлатлари, шунингдек АҚШ, Канада, Мексика, Венесуэла, Марокко, Египет, Исроил, Япония, Жанубий Корея, Австралия, Янги Зеландия ва икки халқаро ташкилот — Европа иқтисодий жамияти ва Европа инвестиция Банки хисобланади.
  • ЕКТТБ уз фаолиятини 1991 йил апрелдан бошлади. Унинг 70 млрд. долларлик капитали куйидагича таксимланади: 50%и Европа ҳамжамияти комиссиясига ва 12% — Европа тизими давлатларига, 11,3% бошқа Европа давлатларига, 24% Ноевропа давлатларига, шу жумладан: АҚШ — 10%, Япония —8,52%, Шаркий ва Марказий Европа давлатларига — 13,7%, Россия Федерациясига 6% микдоридаги капитал тугри келади. ЕЁТТБ нинг максади — Марказий ва Шаркий Европа давлатларида тармоқ инфраструктурасига капитал жалб килишда стимулятор ролини ўташ, кредитлаш билан бирга банк мижоз саноатчиларига Шаркдага бозорларни эгаллащда мавжуд рискларни бартараф килищда кумак берищдан иборат.
  • Бугун Ўзбекистондаги ижтимоий ҳаётнинг барча жабҳаларида ўтказилаётган туб ўзгаришлар ўз тараққиётининг янги босқичига кўтарилади. Амалга оширилаётган иқтисодий ислоҳотларнинг иккинчи босқичи эришилган натижаларни мустаҳкамлаш ва уларни янада ривожлантиришга қаратилган. Ўзбекистон иқтисодиётининг етакчи тармоқларидаги)ни жаҳон андозалари даражасидаги янги техника билан таъминлаш учун инвестиция маблағлари ажратаётган молия институтлари олдига катта вазифалар қўйилмоқда. Бу вазифани молиялашнинг фақат анъанавий усули банк кредити ва бошқа кредитларга таянган ҳолда бу вазифа ҳал этилади.
  • Ўзбекистон Республикасида иқтисодий ислоҳотлар мувофақиятли олиб бориши республика молия кредити соҳасида бевосита инвестициялар кўринишида чет эл саморясини жадб этиш соҳасида хорижий банклар билан ҳамкорлик ривожланишига ёрдам берди. Хорижий инвестициялар мамлакатга кириб келадиган асосий канал вазифасини бажариб, миллий банк ва бошқа ТБ кўплаб хорижий банклар ва молия муассасалари очган кредитлиниялари юзасидан хизмат кўрсатаяптилар. Хусусан АҚШ, Япония, Корея, Туркия экспорт-импорт банклари халқаро молия корпорацияси (ХМК), ЕТТБ, ОРБ (Осиё ривожланиш банки) халқаро молия муассасалари, Hermes (Германия), Coface (Франция), ECGD (Буюк Британия), SACE (Италия), GiEK (Норвегия) экспортни суғурта қилиш агентликлари, Американинг Чейз Манхеттен Банк, Германиянинг Дойчемарк, Берлинер банк; Швейцария ЮБС, Кредит Свиес: Белгиянинг Женераль банки банклари ва бошқа энг катта банклар шулар жумласидандир. Ушбу кредит линиялари миллий иқтисодиёт таркибан ўзгартирилишини таъминловчи, Республика иқтисодиёти учун ғоят муҳим бўлган инвестиция лойиҳаларини кредитлаш мўлжалланган.

Download 1,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish