Мавзу: грунтларнинг турлари ва инженер геологик хусусиятлари


сульфатлар синфига мансуб булган минераллардан ташкил



Download 6,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/26
Sana25.02.2022
Hajmi6,1 Mb.
#282337
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   26
Bog'liq
QDmaOvxpTwWAc5uzhAH4k4vvV1112ZgH51mumYFH

сульфатлар синфига мансуб булган минераллардан ташкил 
топган ѐткизиклар киради. Улар катламлар, катламчалар, 
линзалар куринишида ер кесимида учрайди. Бу жинслар 
лагуналарда, кулларда хам континентларда хосил булиши 
мумкин. 

Тузли жинсларнинг асосий минераллари-ангидрит, гипс, 
галит, сильвин, карналлит ва бошка минераллар хисобланади. 
Иккиламчи минералларга сода, магнезит, доломит, бурнинг 
минераллари, темир оксиди ва гидрооксиди, темир сульфидлари, 
органик моддалар киради. 
 
Катламларнинг ѐтиш шакли


 

Метаморфик - узгарган тог жинслари 
Метаморфик 
тог 
жинслари
 
магматик 
ва 
чукинди 
тог 
жинсларининг юкори харорат, босим, кайнок эритмалар ва газли 
бирикмалар таъсирида чукур узгаришларга учраши натижасида 
вужудга келади. 
Бу таъсирлар натижасида тог жинсларининг минералогик таркиби
структураси ва текстураси узгаради. Масалан, аморф опал-кварцга, 
лимонит-гематитга, гематит эса магнетитга айланади. Тог жинсларида 
шу вактнинг узида кайта кристалланиш хам содир булади. Масалан, 
органик говакли охактош-мармартошга, кум-яхлит зич кристаллик-
кварцитга, гиллар-турли сланецларга айланади. 
1.
Контакт метаморфизм
 
магманинг тог жинслари билан 
чегарасида минерализаторларнинг иштирокисиз содир булади.
2.
Гидротермал метаморфизм
жараѐнида тог жинсларининг 

Download 6,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish