Мавзу: Банкларнинг келиб чиқиши ва банк тизими



Download 446,29 Kb.
bet2/3
Sana23.02.2022
Hajmi446,29 Kb.
#177507
1   2   3
Bog'liq
1-мавзу ПБ

Банкларнинг келиб чиқиши
ХII асрларда Генуяда пул алмаштирувчилар «банчерии» деб аталган. Агар пулдорлардан бирортаси ишончни оқламаса ва ўз ишига масъулиятсизлик қилса, у ўтирган столни синдириб ташлашган
Уни «Банcо ротто», яьни банкрот деб аташган
Бизга маълум бўлган «банкрот» сўзи ҳам итальянча «банcа» сўзидан олинган.
    • Флоренция
    • Венеция

16-аср
    • Амстердам

1605-йил
    • Гамбург

1618-йил
1694-йил
Дастлабки банкларнинг вужудга келиш саналари
Англия
Кўпгина мамлакатларнинг қонуний актларида (ҳужжатларида) «банк» тушунчаси-жамғармаларни қабул килувчи, ҳисоб-китобларни амалга ошириш ва киска муддатли кредитлар берувчи ташкилотдир. Бирок банкнинг ягона умумий кабул килинган тушунчаси мавжуд эмас.
Банклар, молиявий бозор субъекти сифатида бошқа субъектлардан қуйидаги белгилари билан ажралиб туради:
  • Биринчидан, банклар учун қарз мажбуриятларининг икки томонлама алмаштириш характерлидир (хосдир): улар ўзларининг мажбуриятларини (депозит) шакллантирадилар ва жалб килинган маблағларни қарз мажбуриятларига, қимматли қоғозларга (бошқаларнинг чиқарган қоғозларига) жойлаштирадилар;
  • Иккинчидан, банклар ўзларига юридик ва жисмоний шахслар олдидаги каътий белгиланган сумма буйича шартсиз мажбуриятларни оладилар.

Банклар маълум тамойиллар асосида фаолият курсатади
  • Банкларни биринчи ва асосий тамойили бу уларни хакикий (реал) мавжуд булган маблағлар хажмида фаолият курсатишидир. Бу тамойил банкларни уз маблағларини нафакат микдори бериладиган микдори буйича кредит хажмига тугри келишини, балки банк активларини хусусиятлари билан жалб килинадиган маблағлар хусусиятларини тугри келишини таъминлашлари зарурдир.

БАНКЛАРНИНГ ТАЯНАДИГАН ИККИНЧИ ЗАРУРИЙ ТАМОЙИЛИ,

  • бу уларнинг тулик иқтисодий мустакиллигидир. Банклар уз фаолият натижалари учун узлари тулик мустакил ва жавобгардирлар. Бу уз навбатида банкларни уз маблағларини жалб килган пул маблағларини мустакил бошқариш, мижозлар ва жамгармачиларни эркин танклаш, даромадларни бошқариш, соликларни тулаш каби хукукларини беради

Download 446,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish