Mavzu: Asosiy konstruksiyalar. Amaliy mashg’ulot mazmuni


Амаллар Арифметик амаллар



Download 20,48 Kb.
bet2/3
Sana23.04.2022
Hajmi20,48 Kb.
#576652
1   2   3
Bog'liq
2-Mavzu

Амаллар
Арифметик амаллар. Арифметик амаллар бинар ва унар амалларга ажратилади. Бинар амалларга қўшиш +, айириш –, кўпайтириш *, бўлиш / ва модуль олиш % амаллари киради.
Масалан 20/3=6; (-20)/3=-6; 5%2=1;
Унар амалларга унар минус – ва унар +; инкремент ++ ва декремент—амаллари киради. Инкремент ва декремент амаллари префикс яъни ++i, постфикс яъни i++ кўринишда ишлатиши мумкин. Масалан агар i=2,k=2 бўлса у холда 3+(++i)= 6, 3+k++=5 га тенг бўлади. Иккала холда хам i=3,k=3 га тенг бўлади.
Нисбат амаллари. Нисбат амаллари қиймати мантиқий бўлиб катта >; кичик <;катта ёки тенг >=; кичик ёки тенг <=; тенг == ; тенг эмас != амалларидан иборат.
Мантиқий амаллар. Мантиқий амаллар дизъюнкция ||, конъюнкция &&, инкор ! амалларидан иборат.
Разрядли амаллар. Разрядли амаллар Разрядли дизъюнкция |, Разрядли конъюнкция &, Разрядли XOR ^, Разрядли инкор !, Разрядли чапга суриш<< ва Разрядли ўнгга суриш >> амалларидан иборат. Масалан 5 коди 101 га тенг ва 6 коди 110 га тенг:
6&5= 4=100; 6|5= 7= 111; 6^5=3=011; ~6=4=010.
5<<2=20 ёки 101<<2=10100; 5>>2=1 ёки 101>>2=001=1.
Қиймат бериш амали. Оддий қиймат бериш амали бинар амал булиб чап операнди одатда узгарувчи унг операнди одатда ифодага тенг булади:
Ўзгарувчи_номи = ифода;
Масалан: Z=4.7+3.34; C=y=f=4.2+2.8;
Мураккаб қиймат бериш амали унар амал бўлиб қуйидаги кўринишга эга: Ўзгарувчи_номи амал= ифода;
Масалан: x+=4 ифода x=x+4 ифодага эквивалентдир;
x>>=4 ифода x=x>>4 ифодага эквивалентдир;

Шартли амал. Шартли амал тернар амал дейилади ва учта операнддан иборат булади: <1-ифода>?<2-ифода>:<3-ифода>. Масалан: y=aТиплар билан ишловчи амаллар. Типларни ўзгартириш амали қуйидаги икки куринишга эга:
Каноник: (тип_номи) операнд; масалан: r=(unsigned long)1;
Функционал: тип_номи (операнд); масалан: z=double(1);
Хотирадаги хажмни хисоблаш sizeof амалининг икки кўриниши мавжуд:
sizeof ифода масалан: Sizeof 3.14=8 sizeof (тип) масалан: Sizeof(char)=1

Download 20,48 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish