Мавзу 1: Жисмоний тарбия назарияси ва методикаси ўқув фан сифатида


Ҳаракат кўникмалари ва малакалари



Download 0,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/70
Sana21.02.2022
Hajmi0,9 Mb.
#75487
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   70
Bog'liq
zhismonij tarbiya nazariyasi va metodikasi oquv fan sifatida

Ҳаракат кўникмалари ва малакалари. Ҳар хил машқларни ҳаракат кўникмаси ва 
ҳаракат малакаси бўлган тақдирдагина бажариш мумкин. Бу кўникма ва малакалар 
ҳаракатларни бажаришнинг муайян усулларни ифода этади. 
Ҳаракат кўникмалари. Кишида ҳаракат тажрибаси ва билимлари тўпланиб, жисмоний 
жиҳатдан зарур даражада ривож топгач, кишида бирор бир ҳаракат вазифаси ҳал қилиш 
имконияти яратилади. Бирор ҳаракат фаолиятида (уй ишида, яккама-якка курашишда ва 
х.к.). Қатнашишни амалга ошириш учун илгари ҳосил қилган кўникмалар ва малакалардан 
жисмоний ва маънавий сифатларда ижодий фойдалана олади. Кейинчалик эса, янги 
илгари таниш бўлмаган ҳаракат фаолиятини бажаришга имкон яратади. Бунда ҳамиша 
бутун фаолият давомида маълум даражада ақлий меҳнат билан иш кўриш талаб қилинади.
Билим, тажрибалар ва онг асосида эгалланган ҳаракат кўникмалари ҳаракат фаолияти 
жараёнида ҳаракатларни автоматлашмаган ҳолда бошқариш қобилиятидир.
Жисмоний тарбия жараёнида 2 хил кўринишда бўлган ҳаракат кўникмалар: 
а) Яхлит ҳаракат фаолиятини амалга ошириш. 
б) Ҳар хил мураккабликда бўлган алоҳида ҳаракатларни бажара олиш кўникмалари 
ҳосил қилинади. 
а) Биринчи кўринишдаги кўникма мураккаб, ўзгарувчан шароитларда (ўйин вазиятда
рақиб ҳаракатида) тўсатдан бўладиган вазифаларни ҳал қилиш зарурлиги билан 
боғлиқдир. Бундай ҳаракат фаолияти ҳар доим онгли равишда бажарилади, лекин 
автоматлашмаган равишда бажарилади ва стандарт характерида бўла олмайди. Бу 
кўникмалар умумий малакага айланмайди. Ўрганилган ҳаракат ва жисмоний сифатларни 
чаққон ва ижодий равишда қўлланиш бу хил кўникмаларга ҳос хусусият бўлиб қолади. 
б) Алоҳида ҳаракатларни бажара олиш кўникмалари, одатда малака ҳосил қилишга олиб 
келади. Ўргатиш жараёнида бу кўникмалар ҳаракат техникасини дастлабки умумий тарзда 
эгаллашдан тортиб, мукаммал равишда эгаллагунга қадар ривожланади. Оддий ёки 
мураккаб ҳаракатларни бажара олиш қобилияти бу ҳаракатларни бажариш учун 
диққатини тўла талаб қилингунга қадар қўникма доираси бўлади.

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish