2. Амалиётнинг математика ривожланишдаги роли. Математика энг қадимги фанларданбири ҳисобланади. Одамлар ибтидоий давларданоқ, хаттоки мукаммал бўлмаган дехқончиликишларида ҳам дунёни математик тушинишни ўрганишган. Бу фаолиятнинг мураккабланишигақараб, математиканинг ривожланишига таъсир қилувчи факторлар жамғармаси ҳам ўзгариб боради.Фан сифатида пайдо бўлганидан бошлаб математик фанига янги тушунча ва услубларнишакллантиришда, энг катта таъсирни табиий математика (яъни, ривожланишинг жорий босқичидаматематик усулларни қўллаш мумкин бўлган табиат ҳақидаги фанлар комплекци) кўрсатди.
Математиканинг ривожланишига аввало, астрономия, механика, физика каби фанлар кучли турткиберган. Масалан, диффирентсиал ва интеграл ҳисоб механика ва осмон механикаси масалалариниечишнинг энг умумий усули сифатида юзага келган; кўпхадлар назарияси (нолдан энг камчетланувчи)-буғ машинаси (акад. П. Л. Чебишев); энг кичик квадратлар усули – геодезия (К.Ф. Гаусс); хозирги вақтда замонавий техника янги сохаларининг бевосита талаби билан: комбинаториканализ, дифферентсиал ва интеграл тенгламалар тақрибий эчиш усуллари, чекли группалар назарияси вабошқалар. Уларни ҳаммаси шуни кўрсатадики, математика инсонларнинг кундалик мехнат фаолиятинатижасида юзага келган ва математик табиий фанлар таъсири остида тушунча ва усуллар шаклланган.Математиканинг табиий фан сифатида мавжуд математик назариянинг амалий муаммоларгатадбиқ қилиш ҳамда масалаларни эчишнинг янги усулларини ишлаб чиқиш натижасида майдонгачиқди. У ёки бу математик назарияни амалиётда қўллаш мумкинлиги ҳақидаги масала ҳар доимҳам бирданига (бунга йиллар, ҳатто бир неча ўн йиллар керак бўлиши ҳам мумкин) қониқарли эчимберавермайди. Масалан, группалар назариясиГруппалар назарияси – Лагранж – алгебраик тенглама эчимларини ўрин алмаштиришларигруппаси, уларни радикалларда эчиш муаммосини ҳал қилиниши муносабати билан; э, Галуа –ихтиёрий даражаси алгебраик тенгламаларни эчимининг мавжудлигини умумий шартлари; ХIХ асрнинг ўрталари, А. Кели – группаларнинг умумий абстрак таърифи; С. Ли – узлуксиз группалар назарияси. 1980 йилларда С. Феодоров группалар назариясини кристаллографияда, кейинчалик квантфизикасида қўлланилади.Ўз навбатида амалиёт, хусусан техника математика имий изланишларнинг қўшимча воситаси сифатида кириб бормоқда. Айниқса, компьютерлар математика ёрдамида эчиладиган масалаларсинфини кенгайтирди ва бу борада чекланмаган имкониятларни очиб берди. Аммо, компьпьютерлар хозирча ёрдамчи восита бўлиб қолади, чунки, у инсонларга хос бўлган фикрловчи мийянинг хусусиятларини қабул қила олганича йўқ.
Do'stlaringiz bilan baham: |