Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф


-расм. Эрта ва ўрта рифейнинг ҳозирги географик асосдаги



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet221/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

196-расм. Эрта ва ўрта рифейнинг ҳозирги географик асосдаги 
палеогеографик элементлари: 1- платформали ва ороген қуруқлик; 2 - 
континентал чўкинди тўпланиш вилоятлари; 3 - эпиконтинентал 
денгизлар; 4 - оролли қуруқлик; 5 - денгизлар; 6 - қадимий чуқурсувли 
вилоятлар; 7 - эвапоритлар; 8 - турбидитлар; 9 - ороллар ёйи 
вулканитлари; 10 - континентчети вулкан қамбарлари
.
Шундай қилиб, Пангей-I эрта рифейда яхлит суперконтинент 
бўлмаган. Унинг сиал пўстида кўп сонли чўзилиш заналари мавжуд 
бўлган. Бунда сиал пўстлоқ юпқалашган (Ҳиндистон ва Марказий 


487 
Бразилия бундан мустасно), аммо бу жараён пўстлоқнинг бутунлай 
узилишига ва океан туридаги янги пўстнинг ҳосил бўлишигача етиб 
бормаган. Океан туридаги пўстлоқ фақат суперконтинентнинг 
чеккаларидагина ривожланган бўлиши мумкин. 
Эрта рифейнинг охирида баъзи жойларда суст бурмали 
деформациялар, такрорий метаморфизм, гранитли плутонларнинг ёриб 
кириши кузатилган. Бу ҳодиса Шимолий Америкада 
эльсон
(Лабрадор) 
ёки 
мазатцал
(Аризона), Скандинавиянинг жанубий қисмида 
гота 
диастрофизми номлари билан маълум; Ўролнинг ғарбий ёнбағирларида 
уларга ўрта рифей юрмат сериясининг эрта рифей бурзян сериясига 
номувофиқ ётиши чегарасига тўғри келади.Ўрта рифейнинг 
бошланишида Пангей-I суперконтинентида деструкции жараёнлар анча 
кучайган. Бу Шимолий Америка, Шарқий Европа ва Сибирда кўп сонли 
янги авлакогенларнинг пайдо бўлишида ўз аксини топган. 
Кечки рифейда, айниқса унинг иккинчи ярмида, бундан 850 млн 
йил олдин, Ер тарихидаги критик эпохалардан бири, Пангей-I нинг 
парчаланиши ва палеозой океанларининг очилиши бошланган.
Деструктив жараёнлар Гондвана ҳудудида ҳам бошланган. Энг 
йирик миқёсли парчаланиш Ғарбий (Жанубий Америка - Африка) ва 
Шарқий (Ҳиндистон - Австралия - Антарктида) Гондвана орасида 
кечган. Бу микроконтинентлар ёки вулканик ёйлар билан ажратилган 
бир қанча чуқур сувли ҳавзалардан таркиб топган Арабистон-Мозамбик 
ҳаракатчан қамбарининг вужудга келишига сабабчи бўлган. 
Ғарбий Гондванада деструкциянинг бошқа зоналари ва океан 
пўстининг янги ҳосилалари ҳам пайдо бўлган. Улардан бири - 
Транссахроиқабир - Марказий Америка ва Ғарбий Африка кратонлари 
орасидаги Антиатласдан Гвинея кўрфазигача чўзилган. Бу ҳаракатчан 


488 
қамбар шимолга қараб кенгайиб борган ва Прототетисга қўшилиб 
кетган. Жанубга қараб торайиб бориб, Шимолий-Шарқий Бразилияга 
туташган. Арабистон-Мозамбик қамбарга ўхшаб рифейнинг охирида 
Транссахроиқабир тизимлари ривожланишининг якунловчи фазасига 
кирган. 
Ғарбда, Ғарбий Африка континентининг бошқа томонида кечки 
рифейда Мавритан -Сенегал тизими фаол ривожланган; унинг жанубий 
давоми, ҳозирги Жанубий Америка ҳудудида Марказий Бразилия 
тизимини ташкил этган. Бу ерда гренвил консолидациясидан кейин 
деструкция такроран амалга ошган ва рифейнинг охири – венднинг 
бошларида ороген босқич бошланган.
Протерозойнинг охирида (венд) платформаларнинг чўкиши 
кучаяди. Бу жараёнлар дастлаб авлакогенларни қамраб олади ва 
кейинчали қўшни ҳудудларга ёйилади. Шу туфайли венд ётқизиқлари 
авлакогенлардан чиқиб йирик изометрик ботиқликлар – синеклизаларда 
ҳам тўпланади. 
Геосинклиналларда бутун кечки протерозой давомида бир неча 
бор бурмаланиш эпохалари: 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   217   218   219   220   221   222   223   224   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish