Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet262/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

Paranthropus robustus
деб ном олган (255-расм). Парантропус 
неогеннинг охирида – тўртламчи даврнинг бошларида, яъни бундан 3,1 
дан 1 млн. йил илгари яшаган. Бўйи бир ярим метрдан ошиқроқ бўлган 
бу мавжудотнинг вазни 70 кг га яқин бўлган. Бу «деярли одам» икки 
оёқлари билан ҳаракатланган, аммо қаддини унча тик тутмаган. Унинг 
бош суяги ва пастки жағи австралопитекникига қараганда йирикроқ 
бўлган. Парантропус ўсимликлар билан озиқланган. Бу ўтхўр гоминид 
африка ўрмонларида яшаган. Бу тармоқ авлод қолдирмасдан қирилиб 
кетган.
Кимберлидан 130 км шимолдаги Таунг (Ботсвана) шаҳри яқинида 
палеонтолог Раймонд Дарт томонидан 1924 йилда 
Australopithecus 
africanus 
(«жанубий маймун») қолдиғи топилган. Бу парантропуснинг 
замондоши бўлиб бўйи шимпанзеники ёки ёш горилланикидек бўлиб, 
қаддини тик тутиб юрган. Ўзининг ҳаёт тарзи бўйича парантропусдан 
батомом фарқ қилган: очиқ чўлларда тарқалган бўлиб, турли 
жониворларни ов қилган. У ҳозирги одамларнинг аждодига бошқа 
гоминидлар орасида энг яқини бўлган. Австралопитек Африкада 
парантроп билан бир вақтда яшаган (3,3 - 1 млн. йил илгари).


574 
 
255-расм. Одамнинг қадимий аждоди парантропус. 
Австралопитек бундан 6-1,5 млн. йил илгари яшаган. 
Австралопитек ўз эволюциясининг асосий босқичларини ўтаб бўлган. 
Одам каби австралопитек очиқ жойда тик туриб тез югураолган. Унинг 
бўйи 90-120 см бўлган. Австралопитек суяк, тош ёки ёғочдан ясалган 
оддий қуроллардан фойдаланиб, ов қилган. Кениядаги Рудольф кўли 
яқинидаги ётқизиқларда австралопитек қолдиқлари билан биргаликда 
оддий тош қуроллар - 5-8 томони ўткирлаштирилган дарё ғўлактошлари 
топилган. Бу қуролларнинг ёши 2,6 млн. йил. Бундан 1,5 млн. йил 
илгари тўпланган ёшроқ қатламларда Баринчо кўли (Кения) яқинида 
қадимги гулхан излари, куйдирилган гил бўлаклари, кремнийли ўтирғич 
ва австралопитекларнинг суяклари топилган. Буларнинг барчаси 
«жанубий маймун», миясининг ҳажми 400 см

гина, яъни ҳозирги 
одамларникидан тўрт марта кам бўлсада, нисбатан юксак 
ривожланганлигидан далолат беради. 
Одамнинг ривожланишидаги навбатдаги муҳим қадам бўлиб «тик 
қоматли одам» -Homo erectus нинг 1 млн. йил илгари пайдо бўлиши 


575 
саналади (256-расм). Шу пайтдан бошлаб приматлар - «Homo» да янги 
фарқловчи сифатларини кўрсатувчи ва одамнинг пайдо бўлишини 
белгиловчи янги авлод вужудга келади. Бир қатор антропологлар 
(масалан, Р.Лики) баъзи австралопитеклар - «уддобурон одам» - Homo 
habilisни дастлабки одам деб ҳисоблайди. «тик қоматли одам» оловдан 
фойдаланган ва дастлабки қўл рубиласини яратган (аббевил маданияти). 
Эрамиздан 250 минг йил илгари Европада дастлабки «ақлли одам» 
Homo sapiens тарқалган. Бу ҳозирги кўринишдаги одамнинг энг 
қадимий вакили бўлган. «Ақлли одам» нинг қирқувчи қуроллари бир 
хил, яхши ишланган, уларга оддий геометрик шакллар берилган (ашел 
маданияти). 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   258   259   260   261   262   263   264   265   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish