Машина деталлари бўлими бўйича курс лойихалаш ишини бажариш намунаси


II. МАШИНА ДЕТАЛЛАРИ БЎЙИЧА КУРС ЛОЙИҲАЛАШ ИШИНИ БАЖАРИШ НАМУНАСИ



Download 2,44 Mb.
bet7/10
Sana28.06.2022
Hajmi2,44 Mb.
#713894
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
II. МАШИНА ДЕТАЛЛАРИ БЎЙИЧА КУРС ЛОЙИҲАЛАШ ИШИНИ БАЖАРИШ НАМУНАСИ

Берилган: Редукторни чиқиш валидаги қувват Р3= кВт, барабан валининг айланишлар сони nб= айл/мин.





4 – расм. Юритманинг кинематик схемаси.

1 – электродвигатель;


2 – понасимон тасмали узатма;
3 – цилиндрсимон қия тишли редуктор;
4 – муфта;
5 – прокат жўваси.
2.1. Лойиҳаланаётган юритманинг асосий
кўрсатгичларини аниқлаш


2.1.1. Юритманинг кинематик ҳисоби.
Юритмани ишлаши учун зарур бўлган электродвигатель қувватини аниқлаймиз (4-расм):


бу ерда:
т – тасмали узатманинг ф.и.к.; т = 0,95
р – редукторни ф.и.к. р = 0,97
под – подшипникни ф.и.к. под = 0,99
бар – жўва валидаги ф.и.к. м = 0,99
0.91
*фойдали иш коэффициенти қийматлари 1.1 - жадвалидан олинди.
Механик узатмаларни Ф.И.К. қийматлари.
1.1-жадвал.

Узатма

Ф.И.К.

Ёпиқ корпусли тишли узатмалар (редуктор):
Цилиндрик ғилдиракли
Конуссимон ғиилдиракли

0,97÷0,98


0,96÷0,97

Очиқ тишли узатма

0,95÷0,96

Киримлар сони турлича бўлган ёпиқ червякли узатма учун:




0,70÷0,75


0,80÷0,85
0,85÷0,95

Ёпиқ занжирли узатма
Очиқ занжирли узатма

0,95÷0,97
0,90÷0,95

Тасмали узатма учун:
Ясси тасмали
Понасимон тасмали

0,96÷0,98


0,95÷0,97

Эслатма: хар бир вални таянчларидаги ишқаланиш ҳисобига йўқотилишини ҳисобга олиш коэффиценти .



2.1.2. Юритма учун электродвигатель танлаш.

Топилган қувват асосида электродвигатель 1.2-жадвалдан танланади.


1.2-жадвал

Қувват
кВт

Синхрон айланишлар сони, айл/мин

1000

1500

Типоразмер

s %



Типоразмер

s %



0,55

71B6

10

2,0

71A4

7,3

2,0

0,75

80A6

8,4

71B4

7,5

1,1

80B6

8,0

80A4

5,4

1,5

90L6

6,4

80B4

5,8

2,2

100L6

5,1

90L4

5,1

3,0

112MA6

4,7

100S4

4,4

4,0

112MB6

5,1

100L4

4,7

5,5

132S2

3,3

112M4

3,7

7,5

132M6

3,2

132S4

3,0

11,0

160S6

2,7

132M4

2,8

15

160M6

2,6

160S4

2,3

Демак, Nэд=4 кВт, айланишлар сони с= 1000 айл/мин, сирпанишдаги йўқотишлар s= 5.1 % бўлган 4А 112MB6 маркали электр двигателини қабул қиламиз. Юритманинг узатишлар нисбатини иккида ҳолат бўйича ҳисоблаймиз









4A-112MB6

Yuritmaning umumiy uzatish nisbati

Yuritmaning umumiy uzatish nisbatini yuritma tarkibidagi uzatmalar uzatish nisbatiga ajratamiz
23.325
Bu yerda:
yuritma tarkibidagi ponasimon tasmali uzatma uzatish nisbati 3.77
Тасмали узатма учун узатишлар нисбати оралиқда бўлиши керак.
yuritma tarkibidagi bir pog’onali silindrsimon tishli g’ildirakli reduktor uzatish nisbati (1.3- жадвал) 6.3



4A-

Yuritmaning umumiy uzatish nisbati

Yuritmaning umumiy uzatish nisbatini yuritma tarkibidagi uzatmalar uzatish nisbatiga ajratamiz

Bu yerda:
yuritma tarkibidagi ponasimon tasmali uzatma uzatish nisbati
Тасмали узатма учун узатишлар нисбати оралиқда бўлиши керак.
yuritma tarkibidagi bir pog’onali silindrsimon tishli g’ildirakli reduktor uzatish nisbati (1.3- жадвал)





Цилиндрик тишли узатмалар учун номинал узатиш сони u
1.3-жадвал.

1-қатор

1.0

1.25

1.6

2.0

2.5

3.15

4.0

5.0

6.3

8.0

10.0

12.5

2-қатор

1.12

1.4

1.8

2.24

2.8

3.55

4.5

5.6

7.1

9.0

11.2






2.1.3. Юритма валларидаги қувват, айланишлар сони, бурчакли тезлик ва буровчи моментларни аниқлаш.
а) Қувват



б) айланишлар сони



в) бурчакли тезлиги



г) буровчи момент





2. Понасимон тасмали узатмани ҳисоблаш

Берилган номограммага биноан, ҳамда кичик шкивни айланишлар сони nдв =949 айл/мин ва узатиладиган қувватни


Рдв= 4 кВт га тенглигини ҳисобга олиб, понасимон тасма қирқимини қабул қиламиз:
Тасмали узатманинг кичик шкивининг диаметри қуйидагича аниқланади:

ГОСТ 17383-73 га асосан d1= мм деб қабул қиламиз.
Катта шкив диаметри:
.
бу ерда: – сирпаниш коэффициенти.
ГОСТ 17383-73 га асосан d2= мм деб қабул қиламиз.
Тасмали узатмани узатишлар нисбатига аниқлик киритамиз:

бу топилган қиймат олдингисидан деярли фарқ қилмайди. (26)-формула асосида ўқлар орасидаги масофани аниқлаймиз:

бу ерда: – Б турдаги тасма қирқимини баландлиги.

Хозирча ўқлараро масофа деб қабул қилиниб, (7)- формулага асосан тасма узунлигини топамиз:

(7)-жадвал асосида стандарт ўлчам қабул қиламиз.


L= мм деб қабул қиламиз.
(27)-формула бўйича, тасмали узатманинг ўқлараро масофасига аниқлик киритамиз:

бу ерда: =0,5 (d1+ d2)=


у=(d2- d1)2=
=
(28)-формулага асосан тасмани кичик шкив билан илашишидан ҳосил бўлган қамров бурчаги

(29)-формулага асосан тасмали узатмага керакли бўлган тасмалар сонини аниқлаймиз:

бу ерда:
С1=1,1 – узатмани ишлаш шароитини хисобга олувчи коэффициент.
(10-жадвал; ўртача, 1-сменали иш)
Р0= кВт – битта тасма узата оладиган қувват ([1], 7.8 – жадвал, 132 – бет, Б серия, d1= ммда)
СL= – тасма узунлиги таъсирини хисобга олувчи коэффициент ([1], 7.9-жадвал, 135-бет, L= ммда)
– тасма ва шкив илашишидан хосил бўлган бурчакни хисобга олувчи коэффициент ([1], 135-бет, = 0 да).
СZ= – узатмада тасмалар сонини хисобга олувчи коэффициент.
(тасмалар сони Z = бўлганда, [1], 135 – бет)
Узатмада ҳаракатни узатиш учун тасмалар сонинии Z= деб қабул қиламиз.
Формула (30) га ([1], 136 – бет) асосан, понасимон тасмали узатма тармоқларини таранглаш учун керакли кучни аниқлаймиз:

бу ерда:
=0,18 марказга интилма кучларни ҳисобга олувчи коэффициент ([1], 136 – бет, Б – кесим)
(31)-формула асосида шкив валларига тушадиган босимни аниқлаймиз:

[1], 7.12 – жадвал асосида шкивларни энини аниқлаймиз:
Вш=
бу ерда: l= мм ва f= мм ([1], 7.12 – жадвалга биноан шкив ариқчаларини кўрсаткичлари, 138 – бет. Б серия).



3. Редуктор тишли ғилдиракларининг ҳисоби

Топшириқда редуктор ўлчамларига аниқ талаб қўйилмаганлиги учун, уни тишли ғилдиракларни тайёрлашда ўртача механик кўрсаткичларга эга бўлган материалларни ишлатамиз.


(1)-жадвалга асосан шестерня учун – пўлат 45, термик ишлов – яхшиланган, қаттиқлиги Бренель бўйича НВ230, тишли ғилдирак учун – пўлат 45, термик ишлов – яхшиланган, қаттиқлиги НВ200 бўлган материалларни қабул қиламиз. Рухсат этилган контакт кучланиш ([1], 33-бетга қаралсин) тенгламаси (9) ни ёзамиз:

(2)-жадвалга асосан, қаттиқлиги НВ350 дан кичик бўлган ва термик ишлов – яхшиланган, кам углеродли пўлатлар учун контакт чидамлилик чегараси:


бнlimb=2 HB+70


KHL – узоқ муддат ишлаш (давомийлик) коэффициенти, KHL = 1,0
– ҳавфсизлигини таъминлаш коэффициенти ([1], 33-бетга қаралсин).
Лойиҳаланаётган редукторни юмшоқ ва шовқинсиз ишлашини таъминлаш учун, редукторда қия тишли ғилдиракларни қўллаймиз. Бундай ғилдираклар учун рухсат этилган контакт кучланиш қуйидаги тенглама асосида ҳисобланади (10)-формула.

Шестерня учун рухсат этилган кучланиш – [бн1]

Ғилдирак учун:

у ҳолда рухсат этилган хисобий кучланиш:

[бн]=0,45(482+428)=410 МПа


Талаб этилган шарт бажарилди, яъни [бн] 1,23; [бн2] ни (7)-формуладан фойдаланиб тишли ғилдираклар ўқлари орасидаги масофани аниқлаймиз:



бу ерда: Ка=43 – тишли узатмани турига боғлиқ бўлган коэффициент ([1], 33-бетга қаралсин). –тишли ғилдираклар таянчга нисбатан симметрик жойлашган, бироқ тасмали узатмани редукторнинг етакловчи валига кўрсатадиган деформациясини хисобга олиб (1)-жадвалга асосан, ғилдираклар симметрик жойлашмаган деб қабул қиламиз.
- гардиш энининг коэффициенти.

ГОСТ 2185 – 66 га асосан, ўқлар орасидаги масофа: “аw” яхлитланади ва танланади.

Download 2,44 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish