Маъруза. Бууслуббутунлай «сўзлаш» орқалиамалагаошириладиганўқитишнингэнграсмийуслубиҳисобланади. У 40дақиқаёкиунданузоқроқдавомэтадиваодатдаўқувчинингиштирокиучунҳечқандайимкониятқолдирмайди. Маърузаметодинингқулайликлари


Математика дарсларида Пазл (“Бўлаклардан бутунни туз”) методи



Download 351,87 Kb.
bet15/31
Sana23.02.2022
Hajmi351,87 Kb.
#156081
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   31
Bog'liq
41 interfaol metodlar

Математика дарсларида Пазл (“Бўлаклардан бутунни туз”) методи.

Пазл (инглизча puzzle – топишмоқ, бошқотирма) – расмни унинг бўлаклари ёрдамида тиклашдан иборат болалар ўйинининг номи. Шунигнг учун бу метод номини ўзбек тилида “Бўлаклардан бутунни туз” деб ҳам аташ мумкин.
Ўтилган мавзуга оид асосий жумла, формула, теорема, тенглама, чизма ва бошқа кўринишидаги асосий маълумотлар қоғозга ёзилиб, сўнг бир нечта бўлакларга бўлиниб аралаштириб юборилади. Ўқувчилар бу бўлаклар ичидан фақат битта маълумотга мосларини топиб, уни тиклайдилар.
Бу метод ўқувчиларда зийраклик, топқирлик, диққатни тўплаш, таҳлил ва синтез қилиш каби қобилиятларини ривожлантиришга ёрдам беради. Уни якка тартибда ҳам, синфни гуруҳларга бўлиб ҳам ўтказиш мумкин.
Мисол.
Мавзу: Параллел тўғри чизиқлар, 7-синф. “Тўғри чизиқларнинг параллеллик аломатлари” ва “Икки тўғри чизиқни учинчи тўғри чизиқ кесиб ўтганда ҳосил бўладиган бурчаклар ҳақидаги теораемалар” мавзулари ўтиб бўлинганидан сўнг ўқувчиларга қуйидаги кўринишдаги 24 та варақчалар (карточкалар)дан иборат тўплам тақдим қилинади. Бу тўпламда 6 та теорема келтирилган бўлиб, уларнинг ҳар бир ҳақида 4 та варақчада маълумот берилган бўлади.
1-карточкада: теореманинг ёзма баёни,
2-карточкада: теоремага мос чизма,
3-карточкада: теорема шарти ва хулосасининг қисқача математик баёни,
4-карточкада: теореманинг математик исботи ёзуви.
Топшириқ: 6 таўқувчига (ёки гуруҳга) 6 та теорема берилади ва тақдим қилинган тўплам ичидан фақат ўз теоремаси бўйича маълумотларни тўла йиғиш вазифаси топширилади.


  1. 3х4” технологияси



Технологиянинг тавсифи.Ушбу машғулот талаба ( ёки ўқувчи) ларни аниқ бир муаммони якка ҳолда (ёки кичик жамоа бўлиб фикрлаб ҳал этиш,ечимини топиш, кўп фикрлардан керагини танлаш, танлаб олинган фикрларни уммлаштириш ва улар асосида қўйилган муаммо(ёки мавзу) юзасидан аниқ бир тушунча ҳосил қилишга, шунингдек,фикрларни маъқуллай олишга ўргатади.Бу технология талаба (ёки ўқувчи)лар билан аввал якка ҳолда,сўнгра уларни кичик гуруҳларга ажратилган ҳолда ёзма равишда ўтказилади.

Download 351,87 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish