Маъруза -8 Термо-механик пайвандлаш. Режа


Пайванд чокларда учрайдиган асосий нуксонлар ва уларнинг хосил булиш



Download 0,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/14
Sana10.07.2022
Hajmi0,75 Mb.
#769763
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
Маъруза-8

Пайванд чокларда учрайдиган асосий нуксонлар ва уларнинг хосил булиш 
сабаблари 
Нуксонлар 2 хил булади: 
1. Ташки нуксонлар 
2. Ички нуксонлар 


Ташки нуксонларга: чокни эни ва баландлиги буйича талабдан четга чикиши, тоб 
ташлаши, чок ени металлнинг кертилиши, чукурчалар (критерлар, ташки дарзлар, чала 
чока, ташма ва х.к.) лар киради (раcм). 
Пайванд чоки нуксонлари схемалари:
а,б-пайвандламай колган жойлар; в,г-уйилиб колган жойлар; д-тошма; е-ташки дарзлар 
Ички нуксонларга говаклар, ички дарзлар, буш богланган чоклар, шлак 
кушимчалар ва х.к. киради. 
Айрим нуксонларнинг сабаблари: 
1. Чок эни ва баландлигнинг четга чикиш сабаблари: Заготовка четлар коникарли 
тайерланмай мосланмаслиги, электрод чок боп сим ва горелкалар бир текисда 
сурилмаслиги, технологик режимга риоя килмаслик. 
2. Чокнинг енида кемтик жой булиши сабаблари: ей усулида булса-режим бузилган; газ 
алангали усулда-аланга зурайиб кетган. 
3. Чала пайванд сабаблари: чала колиш. Буни бошкатдан пайвандланади. 
4. Тошма: чок боп сим еки электрод асосий металл кизимасдан эриб гушуши. 
5. Говаклар: электрод копламанинг намлиги. 
Пайванд чок бирикмаларининг сифатини текширишдаги асосий усуллар 
Дастлаб материалларни (асосий металл, электрод, чок боп сим, йшюслар ва 
х.к.) паспорт ва хужжатлардаги маълумотларга тугри келиш-келмаслиги текширилади.
Маъсулиятли конструкциялар йигилиб пайвандланиб, намуналар кесиб олиниб 
механикавий текшириб курилади; 
бунда пайвандчининг квалификацияси - махорати хам текширилади. Умуман текшириш 3 
боскичдан иборат: 
1. райвандлашдан олдинги боскич. Буни юкорида курдик. 
2. Пайвандлаш процессида: режимни саклаш учун текшириш: юзаларни куюнди ва 
шлакдан тозалаш. 
3. Пайвандлаб булингач: ташки куриб чикиш, ички усуллар билан куриш: 
рентген нури, магний порошоги, металлографик микроскопларда. Aitap буюм 
маъсулиятли булмаса, чок зичлиги керосин билан аникланади: 
чокнинг бир томонига керосин суртилади, иккинчи томонига бур. Говак булса бур 
суритилган томонда дог булади. 


Маъсулиятли буюмларни (бут козони, резурвуарлар) ни босим остида сув 
билан тулдириб 5-10 мин ушлаб турилади. Бу босим ичига босилган 1,5-2марта куп 
булиши керак. 
Агар пневматик усулда текширилса, хаво босим остида берилади, у ташки хаводаги 
босимдан 0,01-0,02 МПа баробар куп булиши керак. Текшириладиган чокка купик 
сурилади. Чок сувга бостирилиши хам мумкин. Хар иккинчисида хам тешик булса, хаво 
пуфакчалари чикади. Магнит порошок магнитланган буюмга сепилса, нуксон бор жойда 
купрок |гупланади. Хатто 6 мм чукурлимкдаги нуксонли хам билиш мумкин. Рентген нури 
билан чок нурлантирилганда, бор нарса пленкада из колдиради. 
Ультротовуш билан хам текширилади. Товуш тулкини кайтишига караб билинади: нуксон 
булса, бошка бурчакда кайтади. Амиак билан текширилади: резурвуарнинг ичига хаво 
босим остида 1% амиак аралашмасида берилади. Текшириладиган чокка симобнинг 50% 
ли азот-кислотали (азотнокислый) аралашмаси туйинтирилган когоз куйилади: 
тешик бор жойда дог булади булади. 

Download 0,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish