Маъруза -6 Термокимевий реакциялар ва жараёнлар. Гесс қонунининг қўлланиши Режа



Download 0,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/5
Sana23.02.2022
Hajmi0,55 Mb.
#154963
  1   2   3   4   5
Bog'liq
Маъруза 6



Маъруза -6 
 
Термокимевий реакциялар ва жараёнлар. Гесс қонунининг 
қўлланиши
Режа: 
1. Кимёвий реакцияларнинг иссиқлик эффекти. 
 
2. Термодинамиканинг I - қонуни. 
 
3. Термодинамиканинг II- қонуни. 
 
4. Кимёвий бирикмаларнинг ҳосил бўлиш иссиқлиги. Гесс қонуни. 
 
5. Кимё ва энергетика муаммолари. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Ахмеров К.М., Жалилов А., Исмоилов А. Умумий ва ноорганик химия. – 
Т.: Ўқитувчи, 1988. 
2. Парпиев Н.А., Раҳимов Х.Р., Муфтахов А.Г. Анорганик кимё. Назарий 
асослари. - Т.:Ўзбекистон, 2000. –5-9 б. 
3. Ахметов Н.С. Неорганическая химия. – М.: Высшая школа, 1998. 
4. Расулов К., Йўлдошев О., Қораболаев Б. Умумий ва ноорганик кимё. – Т.: 
Ўқитувчи, 1996. 
5. Глинка Н.Л. Умумий химия. – Т.: Ўқитувчи, 1986. 
6. Третяков Ю.Д. ва б. Химия ва ҳозирги замон. – Т .: Ўқитувчи, 1990. 79-89 
бетлар. 
 
 
Муаммоли саволлар: 
1. Оҳак сувда эриганда чиқадиган энергияни оҳак қаердан олади? 
 
2. Кинетик энергия билан потенсиал энергия орасида қандай фарқ бор? 
 
3. Музнинг эриши эндотермик жараёнми ёки экзотермик? 
 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


Система ҳакида тушунча 
 
Ушбу мавзунинг асосини "система" тушунчаси ташкил этади. Система - 
ташки мухитдан чегара билан ажратиб олинган фазонинг бир қисми булиб, у 
ўзининг (таркибий қисми) энергияси - Е; температураси - Т, босими - Р, хажми 
– V яъни параметрлари билан характерланади. Система турли хил бўлиб, шулар 
жумласига алохида модда ёки моддалар тўплами, колбадаги реакцион 
(аралашма) эритма, цилиндрдаги газ ва хоказолар киради. Система бир ёки бир 
неча таркибий кисм (компонент)дан иборат бўлади.Системанинг бир-биридан 
сирт чегараси билан ажратилган ва мустакил ҳолда мавжуд бўла оладиган бир 
жинсли кисми компонент дейилади. Системадаги таркибий кисмларнинг 
агрегат ҳолатига кўра гомоген ва гетероген система бўлади. Агар система бир 
хил агрегат холатдаги моддалар (факат газсимон моддалар, факат каттик ёки 
факат суюк) моддалардан иборат булса гомоген (бир жинсли) система 
дейилади. Агар турли агрегат холатдаги моддалар (газ-суюк, катик-суюк
каттик-газ) дан иборат булса гетероген система дейилади.Система 
энергегиясининг бир турдан бошкасига айланиши сабаби ва конуниятларини 
урганувчи фанинг булимига термодинамика дейилади.Термодинамик 
тушунчалар, катталиклар ва унинг қонунларидан мухандис технологлар ишлаб 
чикариш жараёнларини бошкаришда ва моделлаштирищда фойдаланадилар. 

Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish