Маркетинг



Download 8,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet131/177
Sana25.02.2022
Hajmi8,01 Mb.
#263611
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   177
Bog'liq
Маъруза - Маркетинг .

Маркетинг
 
 
 
135 
Реклама қисқа вақт оралиғида қайта аудиториялар билан мулоқот қилишга 
имкон берса, агент эса оз сондаги клиент (мижоз)ларга бера олади. 
Тор доирадаги харидорга керак бўлган мураккаб ҳоли кейин ишлатиладиган 
товарга нисбатан умумий тарздаги соддалаштирилган рекламадан кўра савдо 
агентининг тасвири кучлироқ. 
Агент бевосита таъсир етиб харидордан дарҳол буюртма олиши мумкин 
ҳолда, рекламаларнинг таниқлилиги ва имижи орқали тавсир этиш натижаси анча 
вақтдан сўнг олинади. 
Шунинг учун коммуникациянинг шахсий таъсири иккинчи даражали бўлган 
ҳолларда иқтисод ва ишлаб чиқариши нуқтаи назаридан рекламадан фойдаланиш 
мақсадга мувофиқ. 
Коммуникациянинг асосий шакли бу рекламадир. 
Реклама агентлиги-бу реклама берувчилар учун ихтисослаштирилган хизмат 
турларини таклиф этувчи воситадир. Бошқача қилиб айтганда реклама агентлиги 
бу ижодий ходимлар ва тижоратчиларданг иборат, мустақил корхонадир. У ўз 
товари учун харидор қидираѐтган буюртмачиларга реклама тайѐрлайди ва уни 
реклама воситаларида жойлаштиради. 
Реклама воситалари-оммавий ахборот (телевизор, радио, рўзнома, журнал), 
қайсики реклама мурожаатларини кенг тингловчилар оммасига етказувчи реклама 
мутахассисларидир. Журнал, рўзномалар, телевидение ва радиостанциялар 
ўзларининг нореклама мазмунига керакли тингловчиларни жалб қилади, реклама 
берувчилар эса уларга мурожаат этиш имкониятига эга бўлади. 
Бошқа реклама воситалари эса маълум даражадаги кишиларни ўзига жалб 
этиш мақсадида реклама мурожаатларига (тўғри алоқа рекламаси, макетлар, 
жамоат транспортидаги турли ѐзувлар, савдо биноларини реклама жиҳатидан 
безаш) таянадилар. Реклама- бу оммани хабардор қилиш усулидир. Истеъмолчилар 
билан яқин алоқа ўрнатишда оммавий ахборот воситалари унга ѐрдам қилади. 
Савдо рекламасининг ўзига хос хусусияти харидорни чорлаш ва чиқаришдан 
иборат. Шу билан бирга, савдо рекламаси аҳоли саломатлиги йўлида товарларнинг 
айрим турларини истеъмол қилишни кўпайтириш мақсадида уларга таъсир 
ўтказиш воситасидир. 
Халқнинг турмуш даражаси оша бориши, савдога бўлган талаблар кучайиши 
ва кўпинча янги талаблар қўйилиши реклама билан боғлиқдир, чунки савдо халқ 
истеъмолини қондириш жараѐнидир. 
Реклама савдо маданиятини оширишга кўмаклашмоғи лозим. Реклама яхши 
йўлга қўйилган бўлса, харидорлар ўзларига зарур товарларни тез топиб, осон ва 
кўп вақт сарфламай сотиб оладиган бўладилар. Шу тариқа товарни сотиш 
тезлашади, савдо ходимлари меҳнатининг самарадорлиги ортади, муомала 
чиқимлари камаяди. 
Савдо рекламаси алоҳида ҳаммага маълум бўлган баъзи бир товарлар 
тўғрисида фойдали маълумотлар бериш, шу товарларнинг хусусиятлари, қимматли 
жиҳатлари, уларни ишлатиш усулларини тушунтириши керак. 

Download 8,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish