Марказий нерв системаси тугрисидаги умумий маълумотлар. М. Н. С. Нинг фило ва онтогенези. Орка мия анатомияси


Орка мия ва бош мия суюклигининг циркуляцияси



Download 0,56 Mb.
bet12/56
Sana22.07.2022
Hajmi0,56 Mb.
#836488
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   56
Bog'liq
3-семестр-маъруза-матнлари

Орка мия ва бош мия суюклигининг циркуляцияси.
Бош ва орка мия атрофидаги суюклик liquor cerebrospinali - тур парда остидаги бушликда ва бош мия коринчалари деворидаг кон-томир чигаллари plexus choroidea томонидан ишланади ва бош мия коринчалари бушлигига ажратилади. Бу суюклик ён коринчалардан, III коринча бушлигига йуналади. Бу коринчадан суюклик, урт миядаги мия сув йули оркалик, IV коринча бушлигига йуналади. Туртинчи коринча бушлигидан суюклик, медиал ва латерал тиркишлар воситасида, бош мия атрофидаги субарохноидал бушликка йуналади. Б бушликнинг ташки девори булиб хисобланган тур парда, веноз синуслар деворидан буртиб чикиб туради. Натижада бош ва орка мия атрофидаги суюклик вена конига утиб кетади.
Арохноидал грануляциялар granulationes arochnoideales бош мияни ураб турувчи, юмшок парданинг усимталари булиб, унин ташки тарафида жойлашади. Пахиони (A. Pachioni 1665-1726) тарафидан биринчи маротаба урганилган. Арохноидал грануляциялар колбасимо кенгайган ичи буш усимталар булиб хисобланади. Бу усимта бушликлар субарохноидал бушлик билан алокада булади. Арохноидал грануляциялар оркали субарохноидал бушликдаги суюклик - веноз синуслардаги конг утиб кетади.

Бош ва орка миянинг утказув йуллари.


Нерв тизимининг морфологик бирлиги - нейрон булиб хисобланади. Нейрон - нерв хужайраси, унинг хамма усимталари билан бирга ташкил топади.
Нерв тизимининг асосий вазифаси - ташки ва ички таъсуротларни кабул килиш, уларни марказ томонга йуналтириш, таъсуротларни саралаш, бошка марказларга утказиш, таъсуротларга жавоб кайтарувчи аъзоларга етказиш булиб хисобланади.
Нерв тизимининг фаолияти рефлектор ёйлар асосида ташки топган.

Оддий рефлектор ёйи


Оддий рефлектор ёй орка мия сохасида жойлашади.
Биринчи нейрон - сезувчи нерв булиб, орка миянинг тугунида жойлашган униполяр нерв хужайрасидан ташкил топган. Бу нейроннинг ташки усимталари орка миянинг орка тугуни таркибида аъзо ва тукималарга етиб бориб унинг рецепторларини хосил килади. Биринчи нейроннинг марказий усимталари, орка миянинг орка илдизлари таркибида орка шохларнинг кулранг моддасига йуналади. Орка мия кулранг моддасининг орка шохларини ташкил этадиган нерв хужайраси - рефлектор ёйнинг иккинчи нейронини ташкил этади.

Download 0,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish