Мақола ва тезислар номи



Download 27,31 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/585
Sana19.02.2023
Hajmi27,31 Mb.
#912981
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   585
Bog'liq
1ITS - 2021 To\'plami

 
Литература
1.
 
Большой психологический словарь / под ред. Б.Г. Мещерякова и В.П. Зинченко. – СПб.: 
Прайм-Еврознак, 2008. – 857 с.
2.
 
Габдулхаков В.Ф. Тьюторинг творческой деятельности: компоненты педагогической 
технологии: монография / В.Ф. Габдулхаков. – М.: НПО «Модэк», 2013. – 250 с.
3.
 
Цилицкий В.С. Тьюторство как ресурс адаптации иностранных студентов в условиях 
высшего учебного заведения / В.С. Цилицкий, К.О. Шилина // Педагогика высшей школы. – 
2017. – №2 (8). – С. 52–53. 
 
 
ЧОР МУСТАМЛАКАСИ ДАВРИДА ФАРҒОНА ВОДИЙСИДА ПАХТА ТОЗАЛАШ 
САНОАТИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИДАН 
 
Амонжонов С.Н. 
Андижон Давлат Университети талабаси 
“Ок олтин” – пахтага берилган бу тариф ўз-ўзидан келиб чиқмаган. Пахта халқ тақдири, 
унинг ғоят вайрона кунларига гувоҳдир. Агар унда гапириш имконияти бўлганида эди, ўзбек 
халқининг кўп минг йиллик тарихини саҳифама-саҳифа сўзлаб берар ва ўтмишга одилона баҳо 
берар эди. Тарихий, археологик, ёзма манбаларнинг гувохлик беришича, Марказий Осиёда 
пахтачилик тарихи билан ўзбек халқининг тарихи чамбарчарс боғлиқ саналади. Хақиқат 
шундан иборатки, ҳар бир халқнинг фахрланишга, ғурурланишга арзигулик неъмати, ишлаб 
чиқариш усули бўлади, шу орқали у ёки бу халқ, миллатнинг тақдирини билиб олишимиз 
мумкин. Ўзбек халқининг фахрланишга арзигулик соҳаларидан бири пахтачиликдир. XIX 
асрнинг иккинчи ярмида Россия империяси ўзининг тўқимачилик саноатини пахтага бўлган 
эхтиёжини қондириш мақсадида Марказий Осиёни босиб олди. Чор хукуматининг Туркистон 
ўлкасида юргизган сиёсати натижасида бу ерда пахта якка хукмронлиги ўрнатилди. Натижада 
пахта экиладиган майдонлар кенгайиб борди[1].
Ўлкада пахта тозалаш заводининг юзага келиши муҳим аҳамиятга эга бўлди. Бундай 
корхоналар пахтачиликнинг ривожланишини таъминловчи муҳим омиллардан бири 


140 
бўлган[2.156]. Ўлкада асосий эътибор пахта тозалаш сохасига қаратилиб, етиштирилган 
пахтанинг катта қисми заводларда, қисмани эса эски усулдаги махаллий корхоналарда 
тозаланди ва шу билан бирга пахтани қайта ишлашга ихтисослашган саноат корхоналарини 
юзага келишини тезлашиши айниқса Фарғона водийсида кўзга ташланади. Фарғона водийсида 
1880-йилда 3 та пахта тозалаш корхонаси қурилган бўлса, 1890-йили уларнинг сони 15 тага, 
1900-йили эса 50 тага етган. Бироқ ҳали уларнинг кўпчилиги, яъни 73 фоизи бир мавсумда 
200.000 пуд миқдордаги пахта хомашёсини тозалаш қувватига эга бўлган кичик корхоналар 
эди, лекин чор хукумати ўлкада катта корхоналар қуришни ҳоҳламаган, чунки Туркистон 
ўлкаси чор хукумати учун хомашё базаси вазифасини бажарарди. Фарғона вилояти пахта 
экиладиган муҳим районлардан ҳисобланиб, Туркистонда етиштирилаётган жами пахтанинг 
қарийиб 80 фоизини бера бошлади[3.52].
Дунёда пахтага бўлган талабни ошиши Туркистонда, хусусан Фарғона водийсида пахта 
якка хукмронлигини ўрнатилишига сабабчи бўлди, пахта билан бир қаторда водийда пахта 
тозалаш ва ёғ заводларининг сони мунтазам кўпайиб борди. Туркистон генерал-губернатори 
махкамасининг 1899-йил 3-апрелдаги маълумотида қайд этилишича, 1898-йилда Фарғона 
вилоятида 85 та пахта тозалаш заводи ишга туширилган. Шу йили Фарғона вилояти 
заводларида пахтадан 5 млн 476 минг 484 пуд тола олинган ва Россияга ташиб олиб кетилган. 
Пахта тозалаш заводлари эгалари пахта етиштирувчи дехқонларга келгусида 
етиштириладиган пахта учун олдиндан фоиз хисобида қарзга пул беришар, дехқонлар хосил 
пишганида фоизлар кўплигидан қўрқиб, хосилни тезроқ сотишга уринарди, оқибатда 
заводларни эгалари пахтани арзон сотиб олишар ва катта фойда олишарди. 
XX-асрнинг охирларида, ўлкада халқ хўжалигида етакчи бўлган пахтачиликда ишлаб 
чиқаришни монополиялаштириш харакати бошланди. Натижада Туркистонда пахта тозалаш 
саноатига ихтисослашган “Алексеев”, “Катта Ярославль мануфактураси” ва бошқа шу сингари 
савдо-саноат ширкатлари вужудга келди. 
Пахта тозалаш ва ёғ-мой заводлари махсулотларига талабнинг тобора ошишишини кўрган 
бошқа хусусий корхоналар эгаларининг кўпчилиги пахта тозалаш заводлари очишга урина 
бошлади. Бошланишида пахта тозалаш заводлари ва ёғ-мой заводлари бошқа-бошқа қурилган 
бўлса, кейинчалик улар бирлаштирилиб, ягона комплекси вужудга келади. Масалан, “Ака-ука 
Вадьевлар” савдо уйининг бир нечта пахта тозалаш заводларида хар йили 2 млн пуд атрофида 
чигит тозаланган[4.15]. Потеляхов ширкати ҳиссадорлик асосида Қўқонда, Драгомирова, 
Наманган, Скобелев, Тошлоқ, Андижон, Хўжанд, Қоратепа, Олтинкўл ва Уйчи волостларида 
пахта тозалаш заводлари очади.
Туркистонда пахта тозалаш ва ёғ-мой саноатини эгаллаб олишга киришган йирик 
акционерлик жамиятларидан яна бири “Бешбош” бўлиб, 1914-йили уни “Б.Алексеев” ва “Ака-
ука Ярословь мануфактураси” биргаликда тасис этдтлар. Жамият тузилганда унинг ихтиёрида 
39 та пахта тозалаш заводлари бор эди[5.116].
Таъкидлаш жоизки, чор хукумати Туркистон ўлкасини босиб олиши билан пахта экин 
майдонларини кенгайтирди ҳамда ўлкада турли хил фирмалар, заводлар ташкил этди. Пахта 
тозалаш заводлари иш фаолиятидан кейин пахта толаси тўғридан-тўғри империянинг марказига 
жўнатиларди, шунинг учун пахта тозалаш заводлари хукуматнинг алоҳида эътиборида бўлган 
ва доимо энг замонавий асбоб-ускуналар билан таминланган. 
Хулоса ўрнида айтиш мумкинки, Туркистон ўлкасида, хусусан Фарғона водийсида барпо 
этилган дастлабки пахта тозалаш заводлари, Россия империяси енгил саноатиинг пахтага 
дастлабки ишлов берувчи тармоғи ҳисобланиб, мазкур тизим тўқимачилик ва ёғ-мой соҳаларига 
хомашё етказиб берган. Пахта толаси, линт ва чигит пахта тозалаш заводларининг асосий 
маҳсулотлари ҳисобланади. 

Download 27,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   585




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish