Manuel de français Ikkinchi chet tili

 
 
ESLATMA: 
1) Unli harf yoki talaffuz qilinmaydigan h harfi bilan boshlanadigan jenskiy roddagi 
otlar oldida ma, ta, sa egalik sifatlari o’rniga mon, ton, son, mujiskoy roddagi egalik 
sifatlari qo’llaniladi: masalan, mon école, son éclole, mon habitude, ton habitude, 
son habitude kabilar.
2) Egalik sifatlarini qo’llashda otning rodiga, soniga va qaysi shaxsga qarashli 
ekanligiga alohida ahmiyat berish kerak: masalan, Il lit son livre – u o’z kitobini 
o’qiyapti; Je cherche ta maison – men sening uyingni izlayapman; Je rencontre mes 
amis – men do’stlarimini uchratyapman; notre institut se trouve au centre de la ville 
– bizning institutimiz shahar markazida joylashgan.
 
Noaniq sifatlar (les adjectifs indéfinis)
Ko’rsatish va egalik sifatlari kabi noaniq sifatlar ham ot oldida qo’llanilib, uning 
rod va sonini ko’rsatish bilan birga yana noaniqlik ma’nolarini ham ifodalaydi.
Adjectifs indéfinis (noaniq sifatlar) 
Singulier (birlik) 
Pluriel (ko’plik) 
mujiskoy rod
jenskiy rod
mujiskoy rod
jenskiy rod
aucun 
(hech 
qanday), hech bir 
aucune 
(hech 
qanday, hech bir) 
-
-
certain (qandaydir) 
certaine
(qandaydir) 
certains
(qandaydir) 
certaines
(qandaydir) 
autre
(boshqa) 
autre
(boshqa) 
autres
(boshqalar) 
autres 
(boshqalar) 
chaque (har) 
chaque (har) 
- 
- 
même 
(o’sha, 
aynan o’zi) 
même 
(o’sha, 
aynan o’zi) 
mêmes 
(o’sha, 
aynan o’zi) 
mêmes 
(o’sha, 
aynan o’zi) 
nul (hech qanday) 
nulle (hech qanday) nuls (hech qanday ) nulles 
(hech 
qanday) 
quelque 
(birorta) 
quelque 
birorta
quelques 
(bir nechta) 
quelques 
(bir 
nechta) 

---

~ 40 ~ 
- 
- 
plusieurs (ko’pgina, 
bir necha) 
plusieurs (ko’pgina 
bir necha) 
tout (hamma) 
toute (hamma) 
tous (hamma) 
toutes (hamma).
 
Masalan, montrez – lui quelque chose - unga biror narsa ko’rsating, Jl a montré 
quelques fautes – u bir necha xatoni ko’rsatdi, vous écrirez la dicteé une autre fois – 
siz kelgusi safar diktant yozasiz, Certains étudiants ne comprennent pas cette règle -
ba’zi studentlar bu qoidani tushunmayaptilar.
Chaque, aucun noaniq sifatlari faqat birlik sondagi otlar oldida qo’llanadi: 
masalan, chaque fois je répète cette règle – har safar men shu qoidani takrorlayman. 
Chaque saison a ses plaisirs – har faslning o’z gashti bo’ladi.
On entend aucun bruit – hech qanday shovqin eshitilmaydi.
Outre noaniq sifati asosan noaniq artiklli otlar oldida qo’llanadi: C’est un autre 
cas. C’est une autre chose. Ammo semaine, mois, anneé so’zlaridan oldin kelsa, 
otgan yoki kelasi zamon ma’nosini ifodalaydi. Masalan, Nous avons été au musée 
l’autre semaine – o’tgan hafta biz muzeyda bo’ldik. Nous irons au musée l’autre 
semaine. Kelasi hafta biz muzeyga boramiz.
Certain(e) noaniq sifatining birlik formasi noaniq artiklli otlar oldida, ko’plik 
formasi certains esa artiklsiz otlar oldida qo’llanadi: masalan, Je sens une certaine 
émotion – men negadir bir oz hayajonlanayapman. Tu as oublié certains mots – sen 
ba’zi so’zlarni unitibsan.
tout, toute, tous, toutes noaniq sifatlari aniq, noaniq yoki artiklli yoki artiklsiz 
otlar bilan qo’llanishi mumkin. Bunday holda ular turlicha tarjima qilinadi.
1). tout aniq artiklli ot oldida qo’llansa hamma, barcha ma’nosini ifodalaydi: 
masalan, Jl a répété toutes les règles – u hamma qoidalarni takrorladi.
2). tout so’zidan keyin kelgan ot noaniq artikl bilan kelsa, butun bir, to’la bir 
ma’noni ifodalaydi: masalan, Jl a passé tout un mois au bord de la mer - u butun bir 
oyni dengiz bo’yida o’tkazdi.
3). tout artiklsiz ot oldida qo’llansa, har bir ma’nosini anglatadi: masalan, Tout 
citoyen de notre pays a le droit au repos - mamlakatimizning har har fuqorosi dam 
olish huquqiga ega.