“Маълумотлар тузилмаси ва алгоритмлар” фанига кириш



Download 69,15 Kb.
bet3/4
Sana21.02.2022
Hajmi69,15 Kb.
#51401
1   2   3   4
Bog'liq
391 3 [46](1)I1

Мисол. Фараз қилайлик, дастурда мамлакатлар билан ишлаш лозим бўлсин. Мамлакат бу абстракт тушунча. Уни номи, аҳолиси, майдони, байроғи ва бошқа шу каби характеристикалари бўлиши мумкин. Бундай мамлакатни таснифлаш учун характеристикаларга мос майдонларга эга синф яратилади.

Масалан, Ўзбекистон, Россия ва бошқа конкрет давлатлар объект бўлади, яъни шу синф объекти бўлади.

Дастурлашда синфлар маълумотларни абстракт тури бўлиб ҳисобланади.


Объектлар ва объектлар синфи
Синфларни энг содда ҳолда қуйидагича тасвирлаш мумкин:
Синф калити Синф сони {компоненталар сони}
Синф компоненталари содда турли маълумотлардан ва функциялардан иборат бўлади. Фигурали қавсларга олинган компоненталар синф танаси деб аталади. Синфга тегишли тегишли функциялар компонент-функциялар ёки синф функциялари деб аталади.
Синф калити сифатида Struct хизматчи сўзи ишлатилиши мумкин. Масалан қуйидаги конструкция комплекс сон синфини аниқлайди.
struct complex {
double real; double imag;
void define (double re=0.0, double im=0.0)
{
real=re; imag=im;
}
void display (void)
{
cout<=”real=”<cout<=”imag=”<}
};
Структурадан бу синфнинг фарқи шуки, компонента маълумотлардан (real, imag) ташқари иккита компонента функция (define() ва display ()) киритилган.
Бу аниқланган синфни ўзгарувчилар тури деб тасаввур қилиш мумкин. Бу турлар ёрдамида конкрет объектларни қуйидагича тасвирлаш мумкин:
Мисол учун:
complex x,y;
Синфга тегишли объектлар қуйидагича тасвирланади;
Синф номи.объект номи
Дастурда объект компонентасига қуйидагича мурожаат қилиш мумкин:
Синф номи.объект номи:: компонента номи
ёки
Объект номи.элемент номи
Misol uchun:
x.real=1.24;
x.imag=0.0;
Синфга тегишли функцияларга қуйидагича мурожаат қилинади:
Объект номи. Функция номи
Mисол учун:
X. define(0.9) (Бу ҳолда real=0.9 ва imag=0.0)
X. define(4.3,20.0) (Бу ҳолда комплекс сон 4.3+i*20.0)
Дисплей функцияси экранда комплекс сон қийматларини тасвирлайди.

Download 69,15 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish