Мажидий Иброхимжон


Мембранага боғлиқ концепцияси



Download 270,5 Kb.
bet4/6
Sana22.02.2022
Hajmi270,5 Kb.
#92472
TuriЛекция
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Патология 7 лекция Гипертония ва гипотония холатлари

Мембранага боғлиқ концепцияси бўйича артериал гипертензия патогенезини тушинтиришда замонавий тиббиёт иккита йўналиш: артериолаларнинг силлиқ мушак ҳужайра мембранасида Са+ ва Na-K насослари фаолиятининг бузилиши билан тушинтиради.
1. Са+ насосининг дефектлари, ҳужайра цитоплазмасидан Са+2 чиқишини бузилишига ва у ерда унинг концентрациясини ортишига олиб келади, бу эса артериола мускулларини контрактурасига, бу холат ўз навбатида, умумий периферик қаршиликни ва артериал босимни ортишига олиб келади. Шунингдек, ҳужайрада Са+2 ионларни кўп бўлиши, унинг зарарланишига ҳам олиб келади, бу эса артериосклерозга олиб келувчи омиллардан биридир.
2. Силлиқ мушакларда Na-K насослар фаолиятини бузилиши, артериал гипертензияни энг муҳим компоненти бўлиб ҳисобланади. Бунинг исботи сифатида, гипертоник касаллик билан оғриган беморларда, эндоген строфантинга ўхшаш омил топилган,ушбу омил Na-K насос фаолиятини сусайтиради (юрак гликозидлари строфантин, ауабаинга ўхшаб таъсир этади). Na-K насос фаолияти бузилишидан, ҳужайра цитоплазмасида Na+тўпланади, бу артериола силлиқ мушак ҳужайрасини шишига олиб келади ва бу жараён бир неча босқичда кетади:
а) артериола деворини қалинлашуви ва унинг ички юзасини камайиши юзага чиқади.
б) эндоген катехоламинлар таъсирига ҳужайраларни сезувчанлиги кескин ортиб кетади.
в) ҳужайраларни зарарланиши ва ўлими кейинчалик артериосклерозга олиб келади.
Юқорида кўрсатилган ўзгаришлар, турғун тарзда умумий периферик қаршиликни, бу эса артериал босимни ортишига олиб келади.
Нерв механизмлар регуляцияси бузилишидан қон томирлар тонусини ўзгариши.
Резистив қон-томирларда артериал босимни бир меъёрда ушлаб туришда пўстлоқ, гипоталамус ва узунчоқ миядаги қон-томирларни ҳаракатлантирувчи марказлари иштирок этади. Бош мияси олиб ташланган ҳайвонларда, артериал босим бир меъёрда ушлаб турилади, лекин стабил эмас, ушбу холат нерв марказлар томонидан идора этилишни мукаммаллиги йўқолганлигидан далолат беради. Ланг ва Мясников фикрича “нерв зўриқиш” бирламчи гипертоник касалликни этиологик моҳиятини ташкил қилади, ушбу таъсир натижасида артериал босимни бир меъёрда ушлуб турувчи марказларнинг трофикасини бузилиши рўй беради.
Маълумки, пўстлоқда қўзғалиш ва тормозланиш жараёнларининг бузилиши, ОНФ бузилишига олиб келади. Сўнгра, пўстлоқдаги бузилишлар, пўстлоқ ости тузилмаларга узатилади,яъни гипоталамус ва узунчоқ миядаги қон-томирларни ҳаракатлантирувчи марказлар қўзғалади. Гипоталамусда ҳосил бўлган вазоматор импульслар, узунчоқ мияга боради, у ердан симпатик нерв толалари бўйлаб, резистив қон-томирларнинг вазоматор компонент фаолиятини активлаштиради. Симпатик нерв охирларидан ажралган норадреналин, £-адренорецепторларни қўзғатади. Артериал гипертензия юзага чиқиши учун, норадреналинни β-адренергик, яъни қон-томирларни кенгайтирувчи эффектдан, норадреналинни £-адренергик таъсири, устун бўлиши зарур, бошқача қилиб айтганда β-адренергик тизим фаолиятини £-адренергик тизим бўғгандан сўнгина артериал гипертензия келиб чиқади. Лекин, клиник кузатишлар шуни кўрсатмоқдаки, 15-25% холатлардагина ушбу механизм асосида артериал гипертензия келиб чиқар экан. Бироқ, қон-томирлар тонусини марказий идора этувчи механизмлар фаолияти, периферик рецепторлар фаолияти билан чамбарчас боғлиқлиги кўпгина тажрибаларда ўз исботини топган.
Марказий ҳарактердаги идора этилиши бузилиб, резистив қон-томирларни тонусини ортишидан, турли ўлчамдаги спазмлар юзага келади. Ушбу спазмлар эса, ишемик ҳарактердаги оғриқ, орган ва тизимлар функциясини бузилишига олиб келади, м: оёқлардаги артерияларнинг спазмидан келиб чиқадиган оқсоқланиш, қорин бўшлиғидаги хуружловчи оғриқ, тож томирлар спазмидан, кўкрак қафасидаги оғриқлар кўринишида намоён бўлади.

Download 270,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish