Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги


б) Янги белги ҳосил бўлишида қатнашувчи ноаллел генлар ҳар



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

б)
Янги белги ҳосил бўлишида қатнашувчи ноаллел генлар ҳар 
бирининг алоҳида-алоҳида равишда, белгига мустақил таъсир эта 
олмаслиги. 
Комплементар ҳолда наслдан-наслга ўтишнинг бу хилида, F
2
да 9:7 
нисбатининг қайд этилиши ва унга доир мисол устида тўхталамиз.
Мисол сифатида, хушбўй нўхат (
Lathyrus odoratus
) ўсимлик турининг 
ирқларида гул рангининг ирсийланишини оламиз. Бу ўсимликнинг гуллари 
оқ икки ирқи ўзаро чатиштирилганда, олинган F
1
дурагай ўсимликларнинг 
гуллари қизил рангда бўлган (илова – 16-расм). F
1
ўсимликлари ўз-ўзига 
чанглантирилиб олинган F
2
ўсимликларида гул ранги бўйича ажралиш 
кузатилган. Олинган дурагайларнинг 9

16 қисми қизил гулли, 7

16 қисми 
эса оқ гулли бўлган. 
Ота-она ўсимликларининг генотиплари қуйидагича эканлиги исбот 
этилди: 
Р 
♀ оқ 
♂ оқ 
ААbb 
х 
ааВВ 

Аb 
аВ 
F
1
АаВb 
қизил 
Р 
♀ қизил 
♂ қизил
АаВb 
х 
АаВb 

АВ, Аb, аВ, аb 
АВ, Аb, аВ, аb 
F
2
Генотипик синфлар 
Фенотипик синфлар 
№ 
Генотип 
Такрорланиш 
сони 
Фенотипик 
радикал 
Фенотип 
Нисбат 
1. 
AABB 

А
_
В
_
қизил гулли

2. 
AABb 

3. 
AaBB 



45 
4. 
AaBb 

5. 
AAbb 

А
_
bb 
оқ гулли

6. 
Aabb 

7. 
aaBB 

aaB

8. 
aaBb 

9. 
aabb 

aabb 
F
1
ва F
2
да гулнинг қизил рангда бўлиши А ва В генларининг 
комплементар фаолияти натижасидир. 
Қовоқларда (
Cucurbita pepo
) мева шаклининг ирсийланиши ҳам 
комплементария типида бўлади. Унинг шарсимон, гардишсимон, узунчоқ 
шаклли мевага эга навлари мавжуд. Тадқиқотлар натижасида шарсимон 
(бир хил фенотип) шаклига эга навларнинг шу белги генотипи бўйича 
ўзаро фарқ қилиши аниқланди. Уларнинг генотиплари ААbb ва ааВВ. Бу 
генларнинг комплементар таъсир этиб, ҳар хил мева шаклларининг 
ривожланишини таъмин этиши мумкин эканлиги исботланди.
Бунинг учун юқорида қайд этилган мева шакли бир хил-шарсимон, 
лекин генотиплари ҳар хил бўлган қовоқ навлари ўзаро чатиштирилиб, 
АаВb генотипга эга F
1
дурагайлари олинди. Уларда ота-она ўсимлик-
ларидан бутунлай фарқ қилувчи янги мева шакли-гардишсимон шакл 
ривожланган (илова – 17-расм).
Биринчи авлод дурагай (F
1
) ўсимликларини ўз-ўзига чатиштириб, 
олинган F
2
авлод ўсимликларида белгиларнинг ажралиши кузатилди. Мева 
шакли (фенотипи) бўйича F
2
ўсимликларини учта синфга бўлиш мумкин 
бўлди: 
1) гардишсимон мевали; 2) шарсимон мевали; 
3) узунчоқ мевали ўсимликлар. 
Уларнинг 
миқдорий 
нисбати 
9:6:1. 
Фенотипик 
синфлар 
генотипларини умумлаштирилган фенотипик радикал ҳолда қуйидагича 
ифодалаш мумкин: 
Р 
♀ шарсимон мевали 
♂ шарсимон мевали 
ААbb 
х 
ааВВ 

Аb 
аВ 
F
1
АаВb 
гардишсимон мевали
Р 
♀ гардишсимон мевали 
♂ гардишсимон мевали
АаВb 
х 
АаВb 

АВ, Аb, аВ, аb 
АВ, Аb, аВ, аb 
F
2
Генотипик синфлар 
Фенотипик синфлар 
№ 
Генотип 
Такрорланиш 
сони 
Фенотипик 
радикал 
Фенотип 
Нисбат 
1. AABB 

А
_
В
_
гардишсимон 



46 
2. AABb 

мевали
3. AaBB 

4. AaBb 

5. AAbb 

А
_
bb 
шарсимон
мевали

6. Aabb 

7. aaBB 

aaB
_
8. aaBb 

9. aabb 

aabb 
узунчоқ мевали

Шундай қилиб, юқорида биз кўрган F
2
дурагай авлодларида ота-она 
организмларида бўлмаган икки хил янги-гардишсимон ҳамда узунчоқ 
мевали ўсимликлар ажралиб чиқди. 
Уларнинг пайдо бўлиши икки жуфт аллел бўлмаган генларнинг ўзаро 
комплементар таъсири натижасидир. Мева шаклининг гардишсимон 
бўлиши доминант ҳолатдаги (А
_
В
_
) аллел бўлмаган генларнинг 
комплементар таъсири натижасидир. Мева шаклининг узунчоқ бўлиши эса 
рецессив гомозиготали ҳолатдаги (ааbb) аллел бўлмаган генларнинг 
комплементар таъсирига боғлиқ. 
Шуни қайд этиш керакки, ота-она ўсимликлар генотипидаги А ва В 
генлари комплементар фаолият кўрсатиш билан бир қаторда, уларнинг ҳар 
бири мустақил ҳолда, ўхшаш фенотипли белгини (шарсимон шакл) ривож-
лантиради. 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish