Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet198/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

114-расм.
Популяцияда рецесcив гомозиготаларни элиминация (нобуд) қилиниши 
туфайли аллеллар частоталарининг ўзгариши. 
Агарда аллелнинг бошланғич частотаси 0.01 бўлган бўлса уни 0.001 частотага
тушириш учун 900 авлод, 0,0001 частотага тушириш учун 9900 авлод керак бўлади.
Қатъий маънода Харди-Вайнберг қонуни ҳеч қандай ташқи таъсир 
бўлмаган, панмиксия содир бўлаётган чексиз катта популяциялардаги бир 
жуфт аутосома генлар учун тўғридир. Фақат шу шартлар сақланганда 
популяция мувозанатли, яъни генотип ва аллелларнинг такрорланиш сони 
бир хил доимий бўлади. Аёнки, популяция тўғрисидаги бундай идеал 
тақдимот табиий шароитда ҳеч қачон амалга ошмайди. Популяцияга ҳар 
доим ички ва ташқи муҳитнинг ҳар хил омиллари таъсир қилади ва бунинг 
натижасида генетик мувозанат бузилади. 
Жинс билан бириккан генлар.
Жинс билан бириккан генлар учун 
урғочи (гомогамет жинс) генотипларининг мувозанатли такрорланиш сони 
аутосома генларининг такрорланиш сони билан бир хил бўлади. Агарда 
А
аллелининг такрорланиш сони 
p

а 
аллелиники 
q
га тенг бўлса, унда 
урғочи организмларда генотипларнинг такрорланиш сони 
АА
учун - 
p
2

Аа
учун -
2pq
ва аа учун - 
q
2
бўлади. Гемизигот эркак организмлар 
(гетерогамет жинс) генотипларининг такрорланиш сони аллелларнинг 


397 
такрорланиш сони билан бир хил:
А
учун – 
p

а 
учун - 
q

АА
генотипли 
урғочи организмлар 
А
типли гаметаларнинг биттасини онасидан, 
иккинчисини отасидан мерос қилиб оладилар; агар эркакларда 
А
аллелининг такрорланиш сони урғочи организмлардагидек бўлиб 
p
га тенг 
бўлса, унда 
АА
генотипли урғочи организмлар авлодда 
p
2
такрорланиш 
сони намоён бўлади. Аналогик равишда аа генотипли урғочи организмлар 
кейинги авлодда пайдо бўлиш даражаси 
q
2
га тенг, 
Аа
генотипли урғочи 
организмлар эса 
2pq
га тенг бўлади. Эркак организмлар ўзининг ягона Х 
хромосомасини онадан оладилар. Шунинг учун икки гемизигот 
генотипларнинг такрорланиш сони олдинги авлод урғочиларникига 
мувофиқ аллелларнинг такрорланиш сони билан бир хил бўлади.
Бундан қуйидаги хулоса келиб чиқади: рецессив генлар билан 
белгиланадиган фенотиплар урғочиларга нисбатан эркакларда кўпроқ 
учрайди. Агарда жинс билан бириккан рецессив аллелнинг такрорланиш 
сони 
q
бўлса, унда шу аллел билан белгиланадиган фенотипнинг 
такрорланиш сони эркакларда q, урғочиларда эса 
q
2
га тенг бўлади. Ушбу 
икки катталикнинг нисбати 
q : q
2
= 1: q; q
катталигининг қиймати 
қанчалик кам бўлса, рецессив ген билан белгиланадиган фенотипнинг 
эркакларда бўлган такрорланиш сонини унинг урғочиларда бўлган 
такрорланиш сонига бўлган нисбати шунчалик юқори бўлади. Одамларда 
дальтонизм (қизил ва яшил рангларни ажрата олмаслик) сабабчиси бўлган 
жинс билан бириккан рецессив аллелнинг частотаси 0,08 ни ташкил 
қилади, бинобарин бундай дефект эркакларда аёлларга нисбатан 1: 0,08 = 
12,5 баробар кўпроқ учрайди. Гемофилия касаллигининг кенг тарқалган 
шаклини белгиловчи рецессив геннинг частотаси 0,0001 га тенг. Харди-
Вайнберг қонунига мувофиқ эркакларда аёлларга нисбатан гемофилия 1: 
0,0001= 10000 марта кўпроқ учрайди, характерли томони шундаки ҳар 
иккала жинсда ҳам жуда кам миқдорда – эркакларда 10000 : 1; аёлларда – 
100000000 : 1 нисбатда учрайди. 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   194   195   196   197   198   199   200   201   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish