Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги


Ирсият хромосома назариясининг яратилиши



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

Ирсият хромосома назариясининг яратилиши
генетика тарихида 
алоҳида ўрин тутади. Бу назариянинг яратилишига америка олими 
Т.Морган ва унинг шогирдлари – А.Стёртевант, К.Бриджес, Г.Мёллерлар 
катта ҳисса қўшдилар. Бу олимлар томонидан ирсиятнинг моддий асоси 
хромосомалар эканлиги, ирсий омиллар, яъни генларнинг хромосомаларда 
тўғри чизиқ бўйлаб маълум тартибда жойлашганлиги исботлаб берилди. 
Бу соҳадаги тадқиқотларнинг ривожланиши натижасида хромосоманинг 
генетик ва цитологик хариталарини тузиш имконияти туғилди. Янги – 
цитогенетика фани шаклланди. 
Ирсият мутация назариясининг яратилиши
(голландиялик олим 
Х.Де Фриз, 1903) генетика тарихидаги муҳим воқеалардан бири бўлди. Бу 
назарияга биноан, кучли таъсир этувчи омиллар (мутагенлар) таъсирида 
организмларнинг генлари тубдан ўзгариб, янги, турғун ҳолатда наслдан – 
наслга бериладиган ўзгарувчанлик пайдо бўлади. Бундай ўзгарувчан-
ликнинг пайдо бўлиш жараёнини 
мутагенез
, ирсий ўзгарган белгини эса 
мутация
, мутацияга эга бўлган организм 
мутант
деб аталадиган бўлди. Бу 
назария учун дастлабки далиллар рус олими С.И.Коржинский томонидан 
келтирилган. Немис олими Г.Мёллер (1927) дрозофила пашшасига 
радиация нурларини таъсир эттириб, сунъий шароитда кўплаб мутациялар 
олиш мумкинлигини исботлади. У, тажрибада ҳосил бўлаётган 
мутацияларни ҳисобга олиш, уларнинг табиатини ўрганиш методларини 
яратди. Рус олимлари Г.А.Надсон ва Г.С.Филиппов (1925) рентген нурлари 
таъсирида маданий ўсимликларда турли хил мутациялар олишга муваффақ 
бўлдилар. 
Инглиз олими Ш.Ауэрбах, рус олими И.А.Рапопорт баъзи кучли 
таъсир қилувчи кимёвий моддалар таъсирида ҳам мутация олиш 
мумкинлигини исботладилар. Қайд этилган соҳадаги тадқиқотлар 
мутацион генетика
йўналишининг пайдо бўлишига олиб келди. 
Генетика тарихида оламшумул аҳамиятга эга бўлган кашфиётлардан 
бири 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish