Махсус таълим вазирлиги мирзо улуғбек номидаги


Макроспорогенез ва макрогаметогенез



Download 14,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/302
Sana25.02.2022
Hajmi14,86 Mb.
#301830
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   302
Bog'liq
genetika va selektsiya asoslari

Макроспорогенез ва макрогаметогенез.
Ёш уруғкуртакнинг 
субэпидермал қаватида кўпинча битта археспорал ҳужайра шаклланади. 
Археспорий ҳужайраси ўсиб, макроспораларнинг оналик ҳужайрасига 
айланади (илова-38 ва 39-2 расмлар). Макроспоранинг оналик ҳужайраси 
икки мейоз бўлиниши натижасида макроспора тетрадаси ҳосил бўлади. 
Тетраданинг ҳар бир ҳужайраси гаплоидли. Аммо улардан фақат 
биттасигина ривожланишни давом эттиради, қолган 3 таси дегенерацияга 
учрайди. 
Кейинги босқичда 
макрогаметогенез
амалга ошади. Омон қолган 
макроспора ўсишда давом этиб, унинг ядроси қатор митоз бўлинишларни 
бошидан ўтказади. Лекин бу жараёнларда ҳужайранинг ўзи бўлинмайди ва 
у 
муртак халтачасини
ҳосил қилади. 70% ёпиқ уруғли ўсимликлар турида 


177 
уч марта митоз бўлиниш бўлиб, натижада саккизта бир хил ядролар ҳосил 
бўлади. 8 та ядронинг тўрттаси микропиле (спермиялар кирадиган жой) га 
яқин жойлашади, қолган 4 таси муртак халтасининг қарама-қаршисидан 
жой оладилар. Муртак халтасининг микропиле қисмида жойлашган тўртта 
ҳужайрадан учтаси – тухум ҳужайра ва иккита синергидлар тухум 
аппарати деб аталади. Синергидлар уруғланиш вақтида қўшимча роль 
ўйнайдилар, сўнгра эса парчаланиб кетадилар. Тўртинчи ядро муртак 
халтасининг марказига йўналиб халтанинг халаза қисмидан келган ўзига 
ўхшаш ядро билан қўшилади. Иккита гаплоидли ядро қўшилиб диплоидли 
муртак халтасининг иккиламчи 
марказий ядро
сини ҳосил қилади. Халаза 
қисмда қолган учта ядро антиподлар деб аталади. Улар ҳам синергидларга 
ўхшаб зигота ривожланишида қўшимча роль ўйнайдилар ва сўнгра 
парчаланиб кетадилар. 
Шундай қилиб, учта митотик бўлиниш натижасида гаплоидли саккиз 
ядроли муртак халтаси ҳосил бўлади. Улардан фақат биттасигина тухум 
ҳужайрани ҳосил қилади. 

Download 14,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish