Махматқулов турдимурод ёғоч конструкциялари


-расм. Пастки белбоғнинг ўрта тугуни. 9.6- жадвал Мустақил бажариш учун вариантлар



Download 17,82 Mb.
bet56/70
Sana25.12.2022
Hajmi17,82 Mb.
#895970
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   70
Bog'liq
ЁҒОЧ КОНСТРУКЦИЯЛАРИ

9.20-расм. Пастки белбоғнинг ўрта тугуни.
9.6- жадвал Мустақил бажариш учун вариантлар

Кўрсаткичлар номи

Вариантлар




1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Ферманинг
узунлиги, м

15

15

18

18

18

21

21

21

24

24

Ферманинг қадами, м.

3,0

4,5

6,0

3,0

4,5

6,0

3,0

4,5

6,0

3,0

Доимийнор- матив юк,кН/м2

1,24

1,24

1,24

1,24

1,24

1,24

1,24

1,24

124

1.24

Меъёрий қор юки, кН/м2

0,50

0,70

1,00

0,50

0,70

1,00

0,50

0,70

1,00

0,50

Тўлиқ меъёрий юк, кН/м2

1,74

1,94

2,24

1,74

1,94

2,24

1,74

1,94

2,24

1,74

Доимий ҳисобий юк, кН/м2

1.42

1.42

1.42

1,42

1,42

1,42

1,42

1,42

1,42

1,42

Ҳисобий қор юки, кН/м2

0,70

0,98

1,40

0,70

0,98

1,40

0,70

0,98

1,40

0,70

Тўлиқ ҳисо- бий юк, кН/м2

2,12

2,40

2,82

2,12

2,40

2,82

2,12

2,40

2,82

2,12

Изоҳ: 1.Ферманинг ёғоч элементлари 10 2 % намликдаги елимланган қарағайматериалидан тайёрланган.
2. Иморат синфи II (γn=0,95). 3. Ферманинг металл элементлари С245 маркали пўлатдан тайёрланган.
9.5. Юқори белбоғи елимланган элементлардан тайёрланган трапециясимон металл-ёғоч фермани ҳисоблаш
9.3-мисол. Бир қаватли саноат синосининг асосий юк кўтарувчи конструкцияси сифатида юқори белбоғи елимланган элементлардан тайёрланган трапециясимонферма қабул қилинган. Ферманинг равоғи l=18 м, қадами 5,5 м. Томнинг нишаблиги i=1:10. Ферманинг юқори белбоғига ўлчами 6х1,5 м бўлган фанера қопламали ёпма жойлаштирилган. Ферманинг ёғоч элементлари –қарағай. Металл элементлари эса С245 синфдаги пўлатдан тайёрланган [13]. Том юки бўйича маълумотлар 9.7-жадвалда келтирилган.
9.7-жадвал

Том юкини аниқлаш жадвали


Элементлар номи

Меъёрий юк, кН/м2

Коэффициентлар

Ҳисобий юк, кН/м2

Уч қатламли рубероидли том

0,12

1,2

0,14

Фанера қопламалар (0,008+0,006)·640

0,09

1,1

0,10

Ёғоч синч
0,04·0,146·(500/1,5)·6

0,15

1,1

0,16

Текисловчи ва иссиқдан ҳимояловчи қатламлар

0,23

1,1

0,25

Жами

0,59


0,65

Қор юки

0,70

1,4

0,98

Тўлиқ юк

1,29


1,63

9.5-жадвалга асосан, фермага таъсир қилаётган юклар:
Меъёрий юклар:
-доимий меъёрий юк qн =0,59 кН/м2.
-доимий қор юки pH = 0,7 кН/м2.
-тўлиқ меъёрий юк qн =1,29 кН/м2.
Ҳисобий юклар:
-доимий ҳисобий юк qҲ=0,65 кН/м2, -ҳисобий қор юк pҳ = 0,98 кН/м2.
-тўлиқ ҳисобий юк q=1,63 кН/м2.
Ёғоч устуннинг чегаравий эгилувчанлиги (λ =120), пойдевор билан қаттиқ, ригель билан ошиқ мошиқ бириктирилиши шартидан (l0=2,2Н) устун кесим юзасининг баландлиги олдиндан қабул қилинади.
Қуйидаги ифодадан узунлиги Н=4,2 м бўлган устун кесим юзасининг баландлиги аниқланади: λ = l0 / rx = 2,2H / 0,289 a =2,2· 4,2/ 0,289· 0,3 = 107. a = μ0 H / 0,289λ = 2,2·4,2 / 0,289·107 = 0,298 ≈ 0,3 м.
бу ерда: μ0 = 2,2 – устуннинг ҳисобий узунлигини эътиборга олувчи коэффициент.
Ферманинг ҳисобий узунлиги
lф = L – a = 18,0 – 0,3 = 17,7 м.
Қуйидаги ифодадан ферманинг баландлиги аниқланади: hф =(1/7) lф = 17,7 / 7 =2,529 ≈ 2,6 м.
Ферманинг пастки белбоғи 4 та тенг бўлакларга бўлинади:
U1 = lф / 4 = 17,7 / 4 = 4,425 м.
Ферманинг асосий баландлиги ва юқори белбоғининг нишаблигини эътиборга олган ҳолда унинг таянчдаги баландлиги қуйидаги формуладан аниқланади:
V1 = hф – 0,5 lф tga = 2,6 – 0,5 · 17,7·0,1 = 1,715м.
Ферма баландликларининг фарқи
Δh = hфV1 = 2,6 -1,715 = 0,885 метрга тенг.
Ферма юқори белбоғининг нишаблигини эътиборга олган ҳолда унинг узунлиги
lб = = 8,894 м.
Юқори белбоғ элементлари ва қия синчларнинг узунлиги қуйидаги формулалардан аниқланади:
O1 = lб / 2 = 8,894 / 2 = 4,447 м. бу ерда : lб = 8,894 м – юқори белбоғ узунлиги. Ферма қия синчларининг узунлиги
D1 = = 4,746 м.

D2 = 5,132 м.
бу ерда: V1 =1,71 м - ферманинг таянчдаги баланлиги;
U1 = 4,425 м – ферма пастки белбоғи панелининг узунлиги; hф = 2,6 м - ферманинг асосий баландлиги.
Ферма ўрта устунининг баландлиги
V2 = (hф + V1) / 2 = (2,6+1,715) / 2 = 2,158 м.
Ферманинг ҳисоблаш асосида аниқланган геометрик ўлчамлари
9.21-расмда келтирилган.

9.21-расм. Юқори белбоғи елимланган элементлардан тайёрланган трапециясимон металл-ёғоч ферманингумумий кўриниши
Ферма элементларидаги зўриқишларни аниқлаш. Фермага том ёпмасидан тушаётган юкларнинг меъёрий ва ҳисобий қийматлари9.7-жадвалга асосан, qн =0,59 кН/м2 ва qҳ=0,65 кН/м2 га тенг. Бу юкларнитомнинг 1 м2 горизонтал юзасига текис тақсимланган кўринишга келтирамиз.
qн=0,59 / 1,48=0,4 кН/ м2qҳ =0,65/ 1,48 =0,45 кН/ м2.
Худди шундай қор юкининг меъёрий ва ҳисобий қийматлари pн= 2,4· 0,7 = 1,68 кН/м2. рҳ = 2,4 кН/м2.
Ферма хусусий оғирлигининг меъёрий қиймати қуйидаги формуладан аниқланади: qнўз= ( qH+pH) / [(1000 / kсв·lp)] -1 =
= (0,40+1,68) / [(1000 / 4·17,7)] -1 = 0,16 кН/м2.
бу ерда: kўз= 4 – ферманинг хусусий оғирлигини эътиборга олувчи коэффициент; lp=17,7 м – ферманинг ҳисобий узунлиги. Ферма хусусий оғирлигининг ҳисобий қиймати qўз= 1,1·0,16 = 0,176 кН/м2.
Том ва ферма оғирлигидан тугунда пайдо бўладиган ҳисобий юкнинг қиймати қуйидаги формуладан аниқланади q = (qўз + q) B·d = (0,176 + 0,45) ·5,5 ·4,447 = 15,30 кН.
бу ерда: В= 5,5 м ферма қадами;
d– юқори белбоғ панели узунлигининг бўйлама проекцияси.
Тугунда ҳосил бўладиган қор юкининг ҳисобий қиймати P = pҳ· B·d =2,4·5,5·4,447 = 58,6 кН.
Ферма стерженларида бирлик юкдан ҳосил бўлган зўриқишлар САПР-ЛИРА 2015 компьютер дастури асосида аниқланган ва маълумотлар
9.6-жадвалга киритилган.
9.8-жадвал
Ферма стерженларидаги ҳисобий зўриқишлар жадвали

Стерженлар номи

Белгиланиши

Бирлик юкдан зўриқиш P=1

Доимий юк
15,30 кН

Қор юки, 56,6 кН

Ҳисобий юк

Чап

Ўнг

Тўлиқ

Чап

Ўнг

Тўлиқ

+

-

Юқори
белбоғ

O1

-2,06

-1,00

-3,06

-46,8

-120,7

-58,6

-179,3

-

-226,1

O2

-2,06

-1,00

-3,06

-46,8

-120,7

-58.6

-179,3

-

-226,1

Пастки Белбоғ

U1

0

0

0

0

0

0

0

0

0

U2

1,70

1.70

3.40

52,02

99,6

99,6

199,2

251,2

-

Устунлар

V1

-1,50

-0,50

-2,00

-30,6

-87,9

-29,3

-117,2

-

- 147,8

V2

-1,00

0

-1,00

-15,3

-58,6

0

-58,6

-

-73,9

Қия синчлар

D1

2,19

1,07

3,26

50,0

128,3

62,7

191,0

241,0

-

D2

0,41

-0,83

-0,42

-6,43

24,0

-48,6

-24,6

-

-55,07

Таянч реакция

R

-1,50

-0,50

-2,00

-30,60

-87,90

-29,3

-117,2

-

-147,8

9.8–жадвалда келтирилган ҳисобий зўриқишлар асосида ферма элементларининг кесим юзалари танланади ва мустаҳкамлиги текширилади.
Юқори белбоғ. Белбоғдаги ҳисобий зўриқиш O1 = O2 = 226,1 кН.
Ферма юқори белбоғида асосий O1 зўриқишдан ташқари маҳаллий юкдан эгувчи момент ҳам пайдо бўлади.
Ферманинг хусусий оғирлиги ва қор юкининг ҳисобий қийматлари асосида бирлик узунликка тўғри келадиган юкнинг қиймати қуйидаги формуладан аниқланади: qбирлик = (qккр + pсн + 2/3·qсвр) B = (0,45+2,4+0,176) ·5,5=16,6 кН/м.
Маҳаллий кесувчи кучдан пайдо бўладиган ҳисобий эгувчи моментнинг қийматини (Mq ) камайтириш мақсадида юқори белбоғни тескари қийматдаги эксцентриситет билан лойиҳалаш тавсия этилади.
Юқори белбоғ кесим юзасини энини b=175 мм, баландлигини эса h=320 мм қабул қиламиз (қалинлиги δ=40 мм тахталардан, икки томонлама текислангандан кийин 32 мм, h= 10·32 = 320 мм).
Қабул қилинган кесим юзасининг геометрик характеристикалари:
-кўндаланг кесим юзаси Абр=b·h = 17,5 · 32 = 560 см2 ;
-қаршилик момнти W = b ·h2 / 6 = 17,5· 322 / 6 = 2987 см3;
-эгилиш текислиги бўйлаб эгилувчанлик λ = d / 0,289h= 444,7 / 0,289 · 32 = 48,1.
Маҳаллий юк таъсиридан эгувчи момент
Mq = qбир·d2 / 8 = 16,6 ·4,4472 / 8 = 41,0 кНм.
Ҳисобий эгувчи моментнинг қийматини камайтириш мақсадида юқори белбоғдаги О1 бўйлама зўриқишнинг таъсирини қиймати e=8 см га тенг бўлган эксцентриситет билан лойиҳалаймиз. У ҳолда ҳисобий эгувчи моментнинг қийматини камайтирувчи момент
Me = O1·e1= 226,1 · 0,088 = 18,088 кНм.
Бўйлама ва кўндаланг кучлар таъсиридан эгувчи момент MД = Mq / ξ= 41,0 / 0,792 = 51,77 кНм.
Коэффициентнинг қиймати қуйидаги ифодадан аниқланади
ξ =1- λ2 · O1 / 3000Rc·F = 1 - 48,12 · 226,1 / 3000 ·1,5· 560 = 0,72.
бу ерда: Rc = 1,5 кН/ см2 –ёғочнинг сиқилишдаги ҳисобий қаршилиги; Абр=560 см2–кўндаланг кесим юзаси.
Ҳисобий эгувчи моментнинг қиймати
Mҳисоб = MД – Me = 51,77 – 18,088 = 33,68 кНм.
Кесим юзасидаги нормал кучланиш σ = O1 / А + MД/ W·mб·mқават = 226,1 / 560 + 3368 / 2987·1·1 = =1,53 <Rc / γc= 1,5 / 0,95 = 1,58 кН / см2.
бу ерда: mб = 1 – иш шароитини эътиборга олувчи коэффициент; mқават – қаватлар сонини эътиборга олувчи коэффициент; γc = 0,95 – ишончлик коэффициенти.
W=2987 см3– кесим юзасининг қаршилик моменти;
Rc=1,5 кН/ см2 –ёғочнинг сиқилишдаги ҳисобий қаршилиги.
Шарт бажарилди, кесим юзаси мустаҳкамлик талабларига жавоб беради.

Download 17,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish