«Mahalliy xomashyolar va ikkilamchi resurslar asosida innovatsion texnologiyalar»



Download 9,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/302
Sana24.02.2022
Hajmi9,62 Mb.
#226303
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   302
Bog'liq
1-JILD KONFERENSIYA

Foydalanilgan adabiyotlar 
1. 
Ф.Ф.Даватов “ Саноат катализи фанидан маъруза матнлари тўплами”. 
ҚАРШИ – 2013. 
2. 
Мирзақулов Х.Ч, Шамшиддинов И.Т, Тўраев З.” Мураккаб ўғитлар 
ишлаб чиқариш назарияси технологик ҳисоблари” . ТОШКЕНТ -2012 


244 
ТАРКИБИДА КИСЛОРОД ВА ОЛТИНГУГУРТ БЎЛГАН КОМПЛЕКС 
ҲОСИЛ ҚИЛУВЧИ СОРБЕНТ СИНТЕЗИ
Абдувалиева М.Ж.
 1
, Тураев Х.Х.
2
, Касимов Ш.А.
2
 Хўжанова М.Б.
 1
 
1
Тошкент давлат техника университети Термиз филиали
2
Термиз давлат университети 
Сорбентлар гидрометаллургияда турли металл ионларини концентрлашда, 
таркибида 
оғир 
металл 
ионлари 
бўлган 
чиқинди 
эритмаларни 
зарарсизлантиришда кенг қўлланилади. Улар қўлланилишининг келажакда 
ривожланиши 
элементлар 
ионларини 
мураккаб 
кимёвий 
таркибли 
эритмалардан концентрлашда юқори танловчанлиги ва самарали таъсири билан 
боғлиқ [1]. Бундай хелат ҳосил қилувчи лигандлар сифатида полимер 
сорбентлар жуда аҳамиятли ҳисобланади. Хелат ҳосил қилувчи сорбентлар, 
яъни полимер лигандлар синтези, улар ёрдамида оралиқ металларни 
эритмалардан комплекс ҳосил қилувчи сорбцион усуллар ёрдамида ажратиш, 
сорбция жараёнида ҳосил бўлган координацион бирикмаларнинг таркиби, 
тузилиши, физик-кимёвий хоссаларини ўрганиш кимё саноатининг асосий 
вазифаларидан биридир [2].
Маълумки, бу каби сорбентларни олишнинг саноат усуллари турли 
функциональ гуруҳ тутган мономерларни поликонденсациялаш, полимерлаш ва 
сополимерлаш ҳисобланади. Республикамизда комплекс ҳосил қилувчи 
сорбентлар синтези ва уларнинг тадқиқоти соҳасидаги ишларни амалга 
ошириш ва ривожлантириш билан У.Н. Мусаев, М.А. Асқаров, А.Т. Джалилов, 
Т.М. Бабаев, Х.Т. Шарипов, Х.Х. Тураев каби олимларимиз шуғулланганлар. 
Улар томонидан комплекс ҳосил қилувчи сорбентларнинг оралиқ металлар 
анализида қўлланилиши, сорбция жараёнида ҳосил бўлган координацион 
бирикмаларининг тузилиши ва хоссалари таҳлил қилинган [3]. 
Юқоридаги тадқиқотларнинг давоми сифатида, таркибида олтингугурт ва 
кислород бўлган реагентлар билан модификацияланган карбамид формалин 
(40% формальдегид, 52% сув ва 8% метил спирти аралашмаси) смолалар 
асосида комплекс ҳосил қилувчи сорбент синтези учун қайтар совутгич ва 
автоматик аралаштиргич ўрнатилган уч оғизли колбага 6 г (0,1 моль) карбамид 
солинди ва 15,8 мл (0,2 моль) формалин қўшиб 40°С ҳароратда эритилди. 
Карбамидга формальдегиднинг (формалин) бирикиши босқичма-босқич 
борадиган жараёнлардан биридир. I босқичда моногидроксиметилкарбамид 
ҳосил бўлиб жараённинг II босқичида дигидроксиметилкарбамид ҳосил бўлади. 
I босқич 
C
NH
2
O
NH
2
+
H
C
H
O
NH
2
C
NH
CH
2
OH
O
(моногидроксиметилкарбамид) 


245 
II босқич 
+
H
C
H
O
HO
CH
2
NH
C
NH CH
2
OH
O
NH
2
C
NH
CH
2
OH
O
(дигидроксиметилкарбамид) 

моль 
карбамидга 

моль 
формалиннинг 
бирикишидан 
дигидроксиметилкарбамид смоласи ҳосил бўлади. 
C
NH
2
O
NH
2
+
H
C
H
O
2
HO
CH
2
NH
C
NH
CH
2
OH
O
Шундан сўнг, 5 г (0,1 моль) фенолсульфофталеиннинг спиртдаги эритмаси 
томчилатиб қўшилди ва реакцион аралашма 90-100°С ҳароратгача қиздириб 
турилган ҳолда интенсив аралаштирилди. Натижада, 1-2 соат вақтдан сўнг 
смоласимон масса ҳосил бўлди. Ҳосил бўлган смоласимон масса чинни 
косачага қуйиб олиниб, қуритиш шкафида 24 соат давомида 80-90°С ҳароратда 
қуритилди. Қуритилган полимер ҳовончада майдаланди ва қуйи молекляр 
бирикмалар дастлаб 5% концентрацияли NaOH эритмаси, сўнгра дистилланган 
сув билан бир неча марта ювилди. Олинган маҳсулот майда, ғовак, тўқ сариқ 
рангли доначалардан иборат бўлиб, реакция унуми 84%. Бирикманинг 
барқарорлигини текшириш учун сув, этил спирти ва бензолда эриши кузатилди. 
Сувда эримади, этил спиртида эса бўкди. 

Download 9,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   302




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish