Маьруза 3: Норуда қурилиш материалларининг хусусиятлари. Норуда қурилиш материалларининг сифати ва саноатига қўйиладиган асосий талаблар



Download 0,83 Mb.
bet6/7
Sana29.03.2022
Hajmi0,83 Mb.
#516294
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
3 мавзудавоми 2022 (1)

Бỹшлиқлик – бу тỹлдирувчиларнинг муҳим характеристикаси хисобланади. Зич конструкцион бетонда барча бỹшлиқлар цемент қоришмаси билан тỹлиши керак. Шу сабабли бỹшлиқлик қанча кам бỹлса, бетонда цемент сарфи хам шунча кам бỹлади. Йирик ғовакли бетонда эса аксинча, яьни тỹлдирувчиларнинг бỹшлиқлиги катта бỹлиши керак .

  • Бỹшлиқлик – бу тỹлдирувчиларнинг муҳим характеристикаси хисобланади. Зич конструкцион бетонда барча бỹшлиқлар цемент қоришмаси билан тỹлиши керак. Шу сабабли бỹшлиқлик қанча кам бỹлса, бетонда цемент сарфи хам шунча кам бỹлади. Йирик ғовакли бетонда эса аксинча, яьни тỹлдирувчиларнинг бỹшлиқлиги катта бỹлиши керак .
  • Тỹлдирувчи бўшлиқлиги, доналар шакли ва донадорлик (гранулометрик) таркибига боғлиқдир.
  • Тỹлдирувчи доналарининг ғоваклиги
  • Ғоваклик - тỹлдирувчи донасидаги барча ғовакларнинг хажмлари йиғиндисини дона хажмига нисбатига айтилади. Кỹпинча хар бир донанинг алохида ғоваклиги эмас, балки олинган намунадаги доналарнинг ỹртача ғоваклиги аниқланади.
  • Агар доналар зичлиги – Р3 ва тỹлдирувчи модда зичлиги – Р малум бỹлса, у холда ғоваклик қуйидаги формула бỹйича аниқланади:
  • Vғовак=(1-Р3/Р)∙100; (7)
  • Агар (7) формуладаги Р3 ỹрнига цемент қоришмасидаги доналар зичлигини қỹйсак, у ҳолда барча ғоваклик эмас, балки унинг қисми аниқланади, яьни бетонда цемент қоришмаси тỹлдирмайдигон ғоваклик аниқланади.
  • Умумий ғовакликдан келиб чиқиб очиқ ғовакларни аниқлаймиз ва натижада бетоннинг тỹлдирувчиларининг очиқ ғовакларини тỹлдириш учун сарфланадиган қỹшимча цемент қоришмаси хажми аниқланади.

Тỹлдирувчиларнинг намлиги ва сувшимувчанлиги

  • Тỹлдирувчиларнинг намлиги ва сувшимувчанлигини аниқлашда доналар ғоваклиги асосий факторлардан бири хисобланади.
  • Тỹлдирувчилар намлигини аниқлашда намуна тарозида тортилади ва 105°С да қуритиш шкафида доимий массага келгунича қуритилади. Тỹлдирувчиларнинг намлиги қуйидаги формула бỹйича аниқланади:
  • W=(mнам – mкур) / mкур ∙100%; (8)
  • Бу ерда: mнам - тỹлдирувчи намунасининг табиий ҳолатдаги массаси, г
  • mкур - тỹлдирувчи намунасининг қуруқ холатдаги массаси, г
  • Тỹлдирувчиларнинг сувшимувчанлиги Wcшм. (масса бỹйича %да) аниқлашда, қуруқ йирик тўлирувчиларнамунаси сувга 48 соат давомида солиб қỹйилади, сỹнгра 1 соат ëки бошқа вақтда техник шартлар ëки техник талабларга кỹра доналар юзасидаги сувлардан қутулади ва торозида тортиб олинади:
  • Wсшм =(mсш-mкур) / mкур ∙ 100 % ; (9)
  • Бу ерда: mсш – сувга шимдирилган тỹлдирувчилар намунасининг массаси, г.
  • Синаш натижасида доналар юзасидаги сувни йỹқотиш махсус жараëнга киритилади.
  • УзРСТ бỹйича шағал ва гравий юзаси юмшоқ латта билан артилади. УзРСТ га кỹра йирик ғовакли тỹлдирувчиларнинг сувшимувчанлиги перфорирланган контейнерларда аниқланади. Контейнер ва ундаги тўлдирувчилар намунаси биргаликда сувга солиб қỹйилади, 10 мин сувдан чиқариб қỹйилиб (ортикча сувдан халос этилади), сỹнгра тарозида тортиб, ҳисоб-китов ишлари бажарилади. Ички ғовакларда мавжуд сувни чиқариб ташлаш қийин.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish