М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси


' нуқтада суюқ фазанинг таркиби С



Download 1,12 Mb.
bet70/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

2' нуқтада суюқ фазанинг таркиби С нуқтадаги каби, қаттиқ фазанинг таркиби эса В нуқтадаги каби булади. Сунгра суюц фаза билан қаттиқ фаза (3-кристаллар) ўзаро реакцияга киришиб (перитектик реакция), концентрацияси F нуқтадагидек булган учинчи фазани — а-кристалларини хосил қилади.
-фаза билан суюқ фазанинг a -фаза хосил булиши- учун зарур миқдорий нисбати кесмалар қоидасига мувофиқ. аницланади. Биз кўриб ўтаётган II қотишмада -қаттиқ эритманинг миқдори -қаттиқ эритма кристаллари хосил булиши учун зарур миқдоридан ортиқчароқдир (буни хам кесмалар қоидасини татбиқ этйш йўли билан аниқлаш мумкин).
Шу сабабли, процесс тугагач, -қаттиқ эритма кристаллари ортиб қолади. Бинобарин, қотишма структураси перитектик процесс натижасида хосил булган а-кристаллар билан ортиб цолган (бирламчи) б-кристалларнинг механик аралашмасидан иборатдир. Бу механик аралашма перитектика дейилади. 2' нуцта F нуцтага цанча яцин булса, ортицча
р- кристаллар шунча кам цолади.
Шуни таъкидлаб утиш керакки, оддий булиши учун FP ва ED чизицлари тик қилиб берилган, умумий золда эса бу чизицлар ция булиши мумкин.
Техникада ишлатиладиган купгина цотишмаларнинг, масалан, Си — Zn, Си — Sn, Fe — С, Cd — Hg ва бошца цотишмаларнинг золат диаграммаси перитектикали диаграммалардир.
Туртинчи тип золат диаграммаси. Суюқ холатда биртбирида исталганча эрийдиган. ва қаттиқ холатда химиявий бирикмалар хосил қиладиган икки компонентдан иборат системанинг холат диаграммаси туртинчи тип холат диаграммаси деб аталади.
Химиявий бирикма AnBm формула билан ифодаланади. Бу формула п та атом А компонент m та атом В компонент билан бирикканлигини курсатади.
Икки компонентдан хосил буладиган химиявий бирикма барқарор ёки беқарор булиши мумкин. Шунга кура, холат диаграммаси хам икки хил булади. Ана шу холат диаграммаларини куриб чиқайлик.
Перитектика сузи грекча булиб, унинг маъноси цу putoe демакдир,

87-расм. А билан В қотишмаларннинг перитектикали холат диаграммаси ва 1 хамда 11 қотишмаларнинг совиш эгри чизиқлари.



I қотишманинг кристалланишини кўриб чицайлик. Бу цотишманинг совиш эгри чизиғи ва тузилиш схемалари 87- расм, а да тасвирланган. Суюқ қотишма 1 нуқтада кристаллана бошлайди, яъни суюқ қотишмадан (3-фаза — В компонентнинг А компонентдаги қаттиқ эритмаси ажралиб чиқа бошлайди. Бу процесс 2 нуқтада тугалланади. 2 нуқта билан 3 нуқта оралиғида суюқ фаза ва -қаттиқ эритма орасида перитектик реакция бошланиб, -фаза, яъни А компонентнинг В компонентдаги қаттиқ эритмаси хосил бўла боради ва бу процесс ўзгармас температурада (3 нуқтада) тугалланади. Перитектик процесс тугагандан кейин хам F концентрацияли -қаттиқ эритма хосил бўлиши учун зарур миқдоридан ортиқчароқ миқдорда суюқ фаза қолади. Шу сабабли перитектик процесс -қаттиқ эритманйнг батамом реакцияга кириши билан тугайди. Бинобарин, 3 нуцта билан 4 нуцта орасида суюц цотишмадан фацат -қаттиқ эритма кристаллана боради ва бу процесс 4 нуқтагача давом этади. 4 нуқтадан пастда қотишма -қаттиқ эритмадангина иборат бўлади.
Энди, II қотишманинг кристалланишини кўриб чиқишга ўтамиз. Бу қотишманинг совиш эгри чизиғи ва тузилиш схемалари 87-расм, б да кўрсатилган. Суюқ қотишма I нуқтада кристаллана бошлайди, бунда суюқ қотишмадан -қаттиқ эритма кристаллари ажралиб чиқади. 2' нуқтада суюқ фазанинг таркиби С нуқтадаги каби, қаттиқ фазанинг таркиби эса Е нуқтадаги каби бўлади. Сўнгра суюқ фаза билан қаттиқ фаза ( -кристаллар) ўзаро реакцияга киришиб (перитектик реакция), концентрацияси F нуқтадагидек бўлган учинчи фазани — -кристалларини хосил қилади.
( -фаза билан суюқ фазанинг -фаза хосил бўлиши учун зарур миқдорий нисбати кесмалар қоидасига мувофиқ. аниқланади. Биз кўриб ўтаётган II қотишмада -қаттиқ эритманинг миқдори -қаттиқ эритма кристаллари хосил бўлиши учун зарур миқдоридан ортиқчароқдир (буни хам кесмалар қоидасини татбиқ этиш йўли билан аниқлаш мумкин).
Шу сабабли, процесс тугагач, -қаттиқ эритма кристаллари ортиб қолади. Бинобарин, қотишма структураси перитектик процесс натижасида хосил бўлган -кристаллар билан ортиб қолган (бирламчи) -кристалларнинг механик аралашмасидан иборатдир. Бу механик аралашма перитектика дейилади. 2' нуқта F нуқтага қанча яқин бўлса, ортиқча
- кристаллар шунча кам қолади.
Шуни таъкидлаб ўтиш керакки, оддий бўлиши учун FP ва ED чизиқлари тик қилиб берилган, умумий холда эса бу чизиқлар қия бўлиши мумкин.
Техникада ишлатиладиган кўпгина қотишмаларнинг, масалан, Сu — Zn, Сu — Sn, Fe — С, Cd — Hg ва бошқа қотишмаларнинг холат диаграммаси перитектикали диаграммалардир.
Тўғтинчи тип холат диаграммаси. Суюқ холатда бир-бирида исталганча эрийдиган. ва қаттиқ холатда химиявий бирикмалар хосил қиладиган икки компонентдан иборат системанинг холат диаграммаси тўртинчи тип холат диаграммаси деб аталади.
Химиявий бирикма AnBm формула билан ифодаланади. Бу формула п та атом А компонент m та атом В компонент билан бирикканлигини кўрсатади.
Икки компонентдан хосил бўладиган химиявий бирикма барқарор ёки беқарор бўлиши мумкин. Шунга кўра, холат диаграммаси хам икки хил бўлади. Ана шу холат диаграммаларини кўриб чиқайлик.
Барқаpop химиявий бирикма хосил қиладиган икки компонентдан иборат системанинг холат диаграммаси. Химиявий бирикма - суюқлангунча қиздирилгайда таркибий қисмларга парчаланмаса, бу бирикма барқарор бўлади. А ва В компонентлардан иборат система бор, бу системанинг компонентлари An Вт таркибли барқарор химиявий бирикма хосил қилади ва бирикманинг ўзи хам, тоза компонентлар хам қаттиқ холатда эритмалар хосил қилмайди, дейлик. Бундай системанинг холат диаграммаси ва I, II хам
да III қотишмаларнинг совиш эгри чизиқлари 88- расмда тасвирланган.
Диаграммада CD вертикал чизиқ AnBm таркибли бирикманинг ординатаси, С нуқта эса шу бирикманинг суюқланиш температурасидир.
CD,вертикал. чизиқнинг (ординатанинг) А — В система холат диаграммасини икки қисмга бўлиши 88- расмдан яққол кўриниб турибди. А — В система холат диаграм-масининг чап қисми А —AnBm системанинг биринчи тип холат диаграммасига, ўнг қисми эса AnBm — В системасининг холат диаграммасига тўғри келади. .
Шуни хам айтиб ўтиш керакки, AnBm бирикма компонент бўла олмайди, чунки у А компонент билан В компонентнийг ўзаро таъсири натижасида хосил бўлади. AnBm бирикма бир температуранинг (С нуқтанинг) ўзида суюқланади, бу нуқта сингуляр нуқта деб аталади.
А — В системасининг холат диаграммасида иккита эвтектик нуқта (Е ва F) бор. ЕЕ' чизиқдаги эвтектика / А компонент кристаллари билан АнВт бирикма кристаллари аралашмасидан, FF' чизиқдаги эвтектика // эса В компонент кристаллари билан АпВт бирикма кристаллари аралашмасидан иборат.

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish