М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси



Download 1,12 Mb.
bet96/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

S
(купи билан)

P
(купи билан)

Mg

10 гача
10-30
30-75
75-100

3.4
3.4
3.2
3.0

2.6-3.1
2.4-2.8
2.2-2.6
2.0-2.4

0.4
0.6
0.6
0.8

0.14
0.14
0.14
0.14

0.1
0.1
0.1
0.1

0.05-0.12
0.05-0.12
0.05-0.12
0.05-0.12

Эс л а тма . Жуда пухта чўянлар таркибида 0,3 % гача хром хам булади

13-жадвал



Жуда пухта чўянларнинг механик хоссалари
(ГОСТ 7293-54)

Чўяннинг маркаси

Механик хоссалари

оь.
кг/мм3

00,2,
кг/мм2

Ь,%

ан,
кгм/см2

НВ

камида

ВЧ45-0
ВЧ50-1.5
ВЧ60-2
ВЧ45-5
ВЧ40-10

45
50
60
45
40

36
38
42
33
30




1.5
2.0
5.0
10.0


1.5
2.0
2.5
4.0

187-255
187-255
197-265
170-207
156-197


6- §. БОЛҒАЛАНУВЧАН ЧЎЯННИНГ МАРКАЛАНИШИ ВА ХОССАЛАРИ
Болғаланувчанчўян КЧ зарфлари ва икки хил сон била-н маркаланади.КЧ зарфлари чўяннинг Болғаланувчан чўян эканлигини (русча—ковкий чугун), сонларнинг бири чўяннинг узилишдаги мустазкамлик чегарасини (кг/мм2хисобида), иккинчиси эса нисбий узайишини (% хисобида) билдиради.
Болғаланувчан чўян деганда уни одатдаги усулда болралаб булади деб тушуниш ярамайди. Болғаланувчан чўян деган ном бу чўяннингпластиклиги кул ранг чўянникига қараганда юқори булганлиги учун берилган. Паға-паға графитли чўяннинг Болғаланувчан чўян деб аталиши юцорида (156 -бет) айтиб утилган эди. Болғаланувчан чўян оқчўянни махсус тарзда юмшатиш йули билан зосил цилинади (VI боб, чўянни термик ишлаш технологияси деган булимчанинг 2- параграфига қаранг, 229- бет). Болғаланувчан чўян ишлаб чиқаришдатоза оқ чўянданфойдаланиш керак, чунки чўян қуйишда қисман графитланиш. проқесси;содир булса ва, демак, пластинка нусха графит хосил булса, а'на шупластинкаларга графит утира бориб, хоссалари одатдаги кул ранг чўяннинг хоссаларига яқин чўян хосил булади.
Оқ чўян хосил қилишда графитланщйга тўсқинлик қилувчи элементларни, масалан, марганецни хаддан ташқари кўпайтириб юбориш ярамайди, чунки чўянда бу элементлар купайиб кетса, графитлаш мақсадида юмшатиш проқессини амалга ошйриш қийин булади.
Болғаланувчанчўянда углерод миқдори анча' кам. (асосан, 2,4—2,8%) булганлигидан графит кам хосил булиб, чўяннинг сифати яхшиланади. Лекин вагранкада бундай чўян тайёрлаб булмайди, болғаланувчан чўян суюқлантириб олиш учун махсус печлардан фойдаланилади,бу эса чўянни цимматлаштириб юборади. Шуни хам айтиб утиш керакки, Болғаланувчанчўян цосил цилишда асосий харажат оқчўянни юмшатиш
учун кетади, юмшатиш проқесси эса узоқ давом этадиган ва қиммат турадиган проқессдир.
Оқчўянни юмшатишдасодир буладиган структура узгаришлариникуриб чиқайлик. Бунинг учун темир— графит холат диаграммасиданфойдаланамиз (127-расмга қаранг).
Оқ. чўян P'S'К' чизиғидан юқори температурагач а қиздирилганда ортиқча цементит (эвтектика цементити ва иккиламчи цементит) парчаланиб, ундан графит ажралиб чиқади. Цементит парчаланиб булгандан кейин юқори температурада ауетенит ва паға-паға графит хосил булади.Агар қотйшма барча температуралар оралиғида кристалланиш темир —графит системаси буйича борадиган даражада секин совитйлса, аустенитданцементит эмас, балки графит ажралиб чиқади. Котишма бундай совитилганда углероднинг хаммаси графит тарзида ажралиб чиқиб, чўянферритдан ва паға-паға графитдан иборат булади. Бундай чўян ферритлиБолғаланувчан чўян дейилади. Ферритли Болғаланувчан чўянда графит қуднимчалар куп бўлганлиги учун унинг. синдирилган жойи қорароқрангда курйнади ва, шунинг учун, бу чўян қора рзакли чўян деб хам аталади. Агар қотйшма, айниқса, P'S'К' чизиғидан бир оз паст температуралар соқасида етарли даражада секин совитилмаса, перлитдаги цементитнингпарчаланиши охирига етмай қолиши мумкин; бунда чўянперлит, феррит цамда паға-паға графитдан иборат булади ва феррит-перлитли Болғаланувчан чўян деб аталади. Агар қотйшма

14-жадвал




Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish