М у н д а р и ж а I боб. Металларнинг кристалл тузилиши ва кристалланиш поцесси



Download 1,12 Mb.
bet65/216
Sana22.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#574862
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   216
Bog'liq
А.С.Тўрахонов 24.09.2021 й

Q — 1 деб олсак, ~ нисбат ажралиб чицкан куррошин кристалларининг микдорини ифодалайди. Буни қуйидагича исботлаймиз.
Қотишманинг умумий оғирлиги бирга тенг деб олинганлиги учун, ажралиб
чицкаи куррошйн кристалларининг микдори (орирлиги) х, суюц фазанинг
мицдори эса 1 —1 х булади. Бу холда ажралиб чиққан қўрғошин кристалларининг
миқдори қуйидагича топилади:
b'c' (1 — х) = с'b' — с'b'х= т'b'
хс'b' = с'b' т'b'
x=
с'b' т'b' — ас ва с'b' = bс бўлганлигидан:
x=
булади.
Суюқ фаза учун; с'b'*X = т'b'
x=
т'b' — аb; с'b' == бўлганлигидан бундай ёзамиз:
х= .
Бу ерда нисбат с концентрацйяли суюц-фазанинг мицдорини ифодалайди. Суюц фаза микдори билан ажралиб чиқкан Рb кристаллари миқдорини адаштириб юбормаслик учун суюк; фаза миқдорини у билан белгилаймиз.
Энди, | қотишмадаги с концентрацияли суюк фазанинг миқдори (у) нианиқлайлик. Бунда, хам қотишма-нинг умумий оғирлигини Q билан белгилаймиз. bас конодадаги кесма хамма котишманинг оғирлигини, кесма эса с концентрацияли суюқ фазанинг оғирлигини ифодалагани учун, қуйидагиларни ёзамиз:
, (2)
бундан:
y=
келиб чиқади. Агар Q = 1 деб олсак, нисбат I қотишмадаги суюқ: фазанинг миқдорини ифодалайди. Бунинг исботи хам юқорида келтирилган.
Нихоят, ёндош фазаларнинг нисбатини топиш керак бўлса, қуйидаги ифодадан фойдаланамиз:
ёки (3)
Pb — Sb системасининг холат диаграммасидаги II қотишмани кўриб чиқайлик (80- расм). Бу ерда хамма қотишманинг оғирлигини Q1 билан, ажралиб чиққан сурьма кристаллари оғирлигини х1 билан белгилай-миз. b1а1с1 конодадаги b1с1 кесма хамма қотишманинг оғирлигини с1а1, кесма эса ажралиб чиққан сурьма кристаллари оғирлигини ифодалагани учун, бундай ёза оламиз:


бундан:

Х1= (1')


бўлади. нисбатнинг қийматини b1 a1 ва c1 нуқталарнинг концентрациялар ўқига туширилган проекцияларидан топамиз. Х,амма қотишманинг оғирлиги (Q1) маълум бўлса, a1 нуқтадаги Sb кристаллари оғирлигини топиш мумкин.
Энди, II қотишмадаги сх концентрацияли суюқ фазанинг миқдори (y1) ни топайлик. Қотишманинг умумий оғирлиги Q1 бўлганлигидан ва b1a1c1 конодадаги b1c1 кесма хамма қотишманинг оғирлигини, b1a1 кесма эса с1 концентрацияли суюқ фазанинг оғирлигини ифодалаганлигидан қуйидагини ёза оламиз:


бундан;

y1 (2')

келиб. чиади.
Ёндош фазаларнинг бир-бирига нисбатини топиш керак бўлса, қуйидаги ифодадан фойдаланамиз:

ёки . (3')

Кўрамизки, фазаларнинг миқдорларини ва уларнинг нисбатини аниқлаш принципи холат диаграммасининг икки фазали барча сохаларида хам бир хилдир.


Шуни таъкидлаб ўтиш керакки, кесмалар қоидасидан фойдаланишда кесмаларнинг диаграммадаги фазаларга нисбатан қайси вазиятда жойлаш- ганлигига хамма вақт эътибор бериш. керак. Конодада, одатда, иккита кичик кесма. (ab ва ас кесмалар) ва битта катта кесма (bс кесма) бўлади. Кесмаларнинг нисбатини фазаларнинг орирликларига пропорционал цилиб олишда ёндош ,фазага мувофик келадиган кичик кесма диаграммада шу фаза вазиятининг тескари томонида жойлашган бўлиши керак. Масалан,
суюқ фаза учун аb кесма, яъни суюқ қотишма чегарасига тегиб турмайдиган кесма, каттиқ фаза учун эса кесма, яъни қўрғошин кристаллари вазиятига тегиб турмайдиган кесма олиниши зарур.
Яққол бўлиши учун кесмалар қоидасини механикадаги ричаг қоидаси билан таққослаб кўриш мумкин. Pb—Sb холат диаграммасида / қотиш- манинг маълум бир холатини кўрсатувчи а нуқтани ричагнинг таянч нуқтаси деб қабул қилсак (81- раем), с нуқта суюқ фазанинг концентрациясини b нуқта эса қаттиқ фазанинг концентрациясини кўрсатади.
Қаттиқ фаза (қўрғошин кристаллари) миқдори х нйнг суюқ фаза миқдори у га нисбати биринчи тур ричаг моментлари тенгламасидан топилади:

81- раем. Ричагнинг схемаси.




Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish