20.8. Зичлиги р = 400 кг;мя булган жисм сувга / / = 6 см
чукурликкача ботнши учуй цандай /г баландлнкдан тушиши
керак? Сувнинг зичлиги р0г г Ы О " кг,ма га тенг.
Жа*об\ Ь = Н
- 9 см.
*Р
20.9. Дажми V г= 2000 м* булган аэростат водород билам
тулдирилди.
Унинг кобиги, тури, кажанаси, балласти ва ко-
мандасининг умумий орирлиги Р — 15680 Н га тенг булса, аэ-
ростатни юкорига хзракатлантирувчи
Р кучни топииг.
Водо-
роднинг зичлиги р = 0,01) кг/м3 га, ^авонинг зичлиги эеа р0 =
«=1,29 кг/м4 га тенг.
Жавоб'. Р
■» (р0 —
¡>)ёУ — Р
*■ 7,84 к Н .
20.10. 1933 йилда стратосферага А — 19 км баландликка
к^тарилган стратостатнинг кобири, кажаваси, балласти ва ко-
мандасининг умумий огирлиги Р = 24300 Н
га тенг булган
Кутарилнш олдидан хажми И
«—-2500 м3 булган кобигида
1/* — 2150 м3 водород булган. Ш у Стратостат как дай
а бош-
ланрич тезланиш билан кутарила бошлаган? Водороднинг
зичлиги р,—=0,09 кг/м3 га, хавонинг зичлиги эса р0=- 1,29 кг/м3
га тенг.
www.ziyouz.com kutubxonasi
И к к и нч и цисм
МОЛЕКУЛЯР
ФИЗИКА ВА ТЕРМОДИНАМИКА
У б о б . М ОДДАНИНГ ! УЗИЛИШИ ВА ГА ЗЛ А РН И Н Г
М О Л ЕКУЛ ЯР-КИ Н ЕТИ К Н АЗАРИЯСИ
#
Хар кандай модданинг 1 кмоль микдоридаги молекулалар
ёки атомлар сони бир хил булиб, унга
Авогадро сони, дейи-
лади:
-6,025- 10зв кмоль-1.
(V .!)
Модда микдори ёки мольлар сони куйидагига тенг:
т
N
V
" =
*
а
“ 70’
•бунда А^ — берилган моддадаги молекула (ёки атом)лар сони,
т —берилган модданинг массаси, Ад—Авогадро сони, ц. — моляр
масса,
V — газнинг хажмн, У0 = 22,4 м1*,кмоль — 1 кмоль газ*
нинг нормал шароитдаги хажмн.
•
Берилган моддадаги молекула (ёки атом)лар сони
(У-3)
•
Модданинг битта молекуласи (ёки атом)нинг массаси мо
ляр масса ц ни
Авогадро сони
га б^лган нисбатига тенг:
<
у -4>
•
Модданинг хажм бирлигидаги молекула (ёки атом)лар
сони цуйидагига тенг:
N
^А
,,, г>
Л0= - * « — = Р— ,
(У.5)
V
Уо
Р
бунда А — моддадаги молекула (ёки атом)лар сони, К —мод
данинг хажми, р — зичлиги, Л/А —• Авогадро сони, {
а
— моляр
масса.
•
Кельвин шкаласи К буйича олинган абсолют харорат Г
Цельсий шкаласи °С буйича олинган харорат * билан куйида-
ги богланишга эга:
7 = (273-НО ‘<;
I = ( Т —
273)°С.
( \.6)
www.ziyouz.com kutubxonasi
•
Битта газ молекуласи тартибсиз иссицлик з^аракатининг
Уртача кинетик энергияси
(У .7 )
бунда
т —
молекуланинг массаси,
v кв — молекуланинг уртача
квадратик тезлиги.
•
Бир атом
(¿**= 3) ли газ молекулалари илгарилапма иссик-
лик ^аракатининг уртача кинетик энергияси абсолют ^арорат-
га пропорчионаляир:
(У .8 )
бунда
к — Болышан доимийси булиб,
у газнинг универсал
доимийси
ни Авогадро сони
га булган нисбатига ченг-
дир:
« _ _ 8 ;З М ^ Ж ^ о д ь ^ С _ = , д8-
_-.»Ж
у 8
}
6,023 10» 1/кмоль
К *
'
•
Эркинлик даражаси / га тенг булган битта молекула ис-
сиклик харакатининг уртача кинетик энергияси куйидагига
тенг:
+ кТ,
(У.9)
бунда ¿—молекуланинг эркинлик даражаси булиб, у бир атом*
ли газ (инерт газлар: Не, ]Ме, Аг, Кг, Хе, Ип)
молекулалари
учун
3 га; икки аюмли газ (Н 2, !Ч2, 0 2, .......) молекулала*
ри учун ¿ — 5 га; уч ва куп атомли газ молекулалари учун
эса ¿ — 6 га тенг.
•
Газ моленулаларининг идиш леворига берадиган босими
тенгламаси — газларнинг
молекуляр - кинетик иазариясининг
асосин
тенгламаси булиб, у куйилаги куринишларга эга:
Р “ { я о » Г.и» = | * о ^ £ = ” ,*Т,
(У .Ю )
бунда
п0 — газ молекулаларининг концентрацияси,
к — Больц
ман доимийси,
т —молекула массаси, г>кв — газ молекулалари
нинг уртача квадратик тезлиги.
•
Газ молекуласининг уртача квадратик тезлиги куйидаги*
га тенг:
/
3 * 7
,
Do'stlaringiz bilan baham: