М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet182/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari

1‘ Масала. Агар тебраниш контури С 
48 мкФ ситимл» 
конденсатор ва ¿ — 1,2 мГн индуктивли галтакдан тузилга» 
б^лса, контурнинг хусусий тебраниш частотаси V тогшлсин.
Берилган: С — 48 мкФ = 48-10-е Ф; ¿ =* 1,2 мГн*=12Х 
Х И “ 4 Гн.
Топиш керак: > = ?
Ечилиши: Контурнинг тебраниш частотаси V тебраниш дав- 
ри 7' нинг тескари ифодасига тенг:
бунда 7 — контурнинг хусусий тебраниш даври булиб, у Том­
сон фор.муласидан аникланади (чунки контурнинг хусусий 
гебранишида галтакнинг актив царшилиги *исобга олинмайди);
Т - 2 * У 1 д .
бунда ¿ —галтакнинг индуктивлиги, С—конденсаторнинг Элек­
тр сигими.
Лавр Т нинг ифодасини юцоридаги урнига цуйсак:
V— 

___________ |___________
2-3,14- 
У
|2~Ю~4 Ги-48-|0“ 6Ф 
«= 6,63.102- « 663 Гц.
с
Жавоб: ч
— 663 Гц.
2-масала. Тебраниш контури ¿*=2,5 мГн индуктив галтак 
ва ясси конденсатордан тузнлган. Конденсатор копламалари* 
нинг юзаси 5=4 сиг булиб, копламалар оралити слюда (е= 7) 
билан тулдирилган. Агар контурнинг хусусий тебраниш дав­
ри Г •=* 2'10~6 с булса, пластинкалар оралити й ни топинг.
Берилган: ¿ = 2,5 мГн = 2,5-10~3 Гн; 5=4 см* *= 4*10“ 4 м*|. 
в 
7; = 2-10"6 с; е0-8185-10 "12 Ф/м.
оппш керак: й « ?
Ьчилиши: Индуктивлиги ¿ булган галтак ва сигими С бул- 
гаи конденсатордан тузилгаи контурнинг хусусий тебраниш 
даври Т ТоЬсон формуласидан аницланади:
г = 2 * / 1 с ;
бунда конденсаторнинг сигими С куйидагига тенг булади:
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шунингдек, ясси конденсаторнинг сигими цуйидаги фор- 
муладан *ам ани^ланади:
Г
е0е^

й
45унда е0—электр доимийси, е— модданинг нисбий диэлектрик 
сингдирувчанлиги, 5 —копламалар юзаси, й —пластинкалар ора* 
сидаги масофа.
Охирги икки тенгламани тенглаштириб, ундан изланаётган 
«атгалик <1 ни топамнз:
4- 
3,14* • 7-8,85 - И Г 12- • 2,5-1<Га Гн 
А _
4*-'ее
0ЬС _
и _____________ ^
4*1(Г*12 с8
ч . 4.10" 4
мз
ЛС1 
X ----- =0,61 мм.
Ж авоб: й
«- 0,61 ми.
3- 
масала. Агар контур конденсаторининг копламларидаги 
максжлал заряд <
7
тах 
2,5« 10“ 8 Кл, контурдан утаётган мак- 
симал ток /тах—31.4 мА б^лса, коытурдаги электромагнит теб- 
ранишлар частотаси V топилсин. Агар контурнинг индуктивли- 
ги ¿ = 2-10-7 Гн га тенг б^лса, контурдаги конденсаторнинг 
сигими С цандай б^лади?
Берилган: £?шах = 2,5.Ю-8 Кл; /тах=31,4 м А —3,14* 10~а А; 
¿=2-10” 7 Гн.
Топиш керак: V = ? С — ?
Ечилиши: Контурдаги электромагнит тебраниш частотаси V 
тебраниш даври 7 нинг тескари ифодасига тенг бутшв, Том* 
сон формуласидан куйидагига тенгдир:


п\
~ =
-----—
(
1
)
т 
Ъ$1С
бунда —галтакнинг индуктивлиги, С— конденсаторнинг электр 
сигими. Тебраниш частотаси м ни контурдаги энергиянинг 
сакланиш ва айланиш конунига биноан конденсатор коплам- 
ларидаги заряд ва контурдаги ток орцали ифодалаш мумкин. 
Тебраниш контурида сунмайдиган электромагнит тебраниш 
хосил килинса конденсатор копламлари орасидаги электр май-

2
^гаах
доннинг макснмал энергняси игМ||И = -^г, галтакдаги маг-
,2
и
нит майдоннинг максимал энергияси ^„яг-тах — 
булиб,
контурдаги электромагнит тебраиишларнинг тула энергияси 
117 куйидагига тенг б^лади:

Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish