М и с м о и л о в, М. Г. Халиулин


§. М Е Х А Н И К Т У Л К И Н Л А Р



Download 12,21 Kb.
Pdf ko'rish
bet180/218
Sana11.06.2022
Hajmi12,21 Kb.
#655244
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   218
Bog'liq
Mansur Ismoilov, Mahmud Xaliulin. Elementar fizika masalalari


§. М Е Х А Н И К Т У Л К И Н Л А Р
M a c a л а л а р е ч и ш н а м у н а л а р и
1-масала. ч = 4 Гц частотали тулкин чизимча буйлаб v =» 
=6 м/с тезлик билан таркалаётган булса, унинг тулкин узун­
лиги X ва бир-биридан 
50 см ораликда ётган икки нукта- 
ларнинг фазалар фарки Д<р топил син.
Берилган: v — 4 Гц — 4—; г»=*6 м/с; Д/=50 см =0,5 м.
с
Топиш керак: А. = ? Д<р = ?
Еяилиши: Тулкин узунлиги х ни куйидаги формуладан 
аниклаймиз:

v 
6 м/с 
, с 
X = - — —
1,5 м.

4 1/с
Тулкин нукталарднииг орасидаги масофа Д/ тулкин узун­
лиги X га нисбатан цанча узгарса, нукталарнинг фазалар фар* 
ки Д<р *ам 2тс га нисбатан шунча узгаради, яъни:
A¿ 
л?
X “ 2*
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бундан тулкиннинг икки нуктаси ораспдаги фазалар фарки Дер 
ни аницлаймиз:
д<р —
2
-
1
80° • 

1 2 0
°.

1,5 м
Жавоб:
А = 1,5 м> 4<р = 120°.
2- масала. Камертон билан сувда э^осил цилинган тулкии 
бир киргокдан 5 = 200 м масофадаги иккинчи киргокка ¿ — 
= 125 с да етиб келган. Агар сув тулцишшинг циргокца ури- 
лиш частотаси * = 0,4 Гц булса, унииг т^лкин узунлиги X то- 
пилсин.
Берилган: 5 «*200 м; I в 125 с; * = 0,4 Гц = 0,41;'с.
опиш керак: X «= ?
Ечилииш: Тулкиннинг узунлиги X унинг таркалиш тезлиги
V ва частотаси билан куйидаги богланишга эга:
Х = -^.
V
Бунда тулкиннинг таркалиш тезлиги 
V
 5//. Бинобарин:

__ 
200 м 
__¿00 м 
^ ^
0,4 — • 125 с 
с
Жавоб:
X = 4 м.
3-масала. Чуянда товушнинг таркалиш тезлигини биринчй 
марта француз олими Био куйидагича анимаган. Чуян ку* 
вурнинг бир учида занг урилди, бунда кувурнинг иккинчи 
учидаги кузатувчига иккита товуш: дастлаб ч^ян буйлаб кел­
ган бир товуш, бир оз взктдап кейин *аво буйлаб келган ик­
кинчи товуш эшитилди Кувурнинг узунлиги 5 = 930 м, етиб 
келган ювушлар вактининг фарки Л/—2,5 с булса, товушнинг 
чуянда таркалиш тезлиги V тоиилсин. Товушнинг завода тар­
калиш тезлиги г»0 = 340 м/с.
Берилган: 5 = 930 м; Л/ « 2,5 с; х>0 «= 340 м/с.
'¡опиш керак: V***}
Ечилииш. Товуш бир жинсли му^итда тугри чизикли те- 
кис тяркалганлиги учун, унинг таркалиш масофаси куйидаги 
формуладан аникланади:
5 =
Бундан товушнинг завода таркалиш вакти ¿0 =
чуянда тар- 
калиш вакти эса / = — булади. Масала шаргига кура Д/=/—
V
—/0 булганлиги учун:
www.ziyouz.com kutubxonasi


v ~ v0— ------ 340 м/с ---- —
----- = 3952 м/с.

— 
1
\,Д? 
930 и — 3:0 м/с*2,5 с
Жавоб: v
— 3925 м/с.
4-масала. Товуш з^аводан сувга утганида унинг тулкин 
узунлигининг неча марта ^згариши л/А.0 топилсин. Товушнинг 
завода таркалиш тезлиги ^0= 340 м/с, сувда таркалиш тез­
лиги эса v s= 1450 м/с.
Берилган: i/0=«340 м/с; и =1450 м/с.
опиш керак: 
=» ?
Ечилиши: Маълумки тул^инлар кандай му^итда тарцали- 
шидан катъи назар, уларнинг частотаси v ёки даври Т узгар- 
майди. Бинобарин, тул^инларнинг ^ар хил му^итда таркалиш 
тезлиги v ва тулкин узунлиги к узгаради.
Тулциннинг узунлиги X унинг бир даври Т га тенг вацтда 
таркалган масофасига тенг, яъни:
Х0 = v0T ва \ =
Бундан изланаётган Х/Л0 нисбат куйидагига тенг булади:


Download 12,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   218




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish