М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

принцигтига 
риоя килинади.
Такомиллашган ўқувчилар мехнатини факат бутун буюм (деталь) хажмида эмас, 
балки унга кирадиган хар бир операция буйича хамкагьий хисобга олиш ва 
иормалаштиришни 
назарда 
тутади 
маскур 
материалларни 
модел 
холатига 
келтирилади.
Бундай 
ёндашишнинг афзалликлари 
шубхасиздир, биринчидан, ўкувчининг 
ўкув устахоналаридаги мехнати ва ўз характери жихатидан корхонадаги ишчининг 
мехлатига якинлашиб крлади, бинобарин, ўқувчи мехнатини системали тарзда 
нормаллаштириш унинг ишлаб чик,аришдаги мехнат жараёнини анча тезрок 
ўзлаиггириб олишини таъминлайди; иккинчидан, нормалаштирилган мехнат ўкувчини 
eaicr факторини кадрлашга ўргатади, бу эса мехнат унумдорлигини ошириш 
йўлларидан биридир.


XIII 
БОБ. МЕЧНАТ ТАЪЛИМ ДАРСЛАРИДА АМАЛИЙ
ЛАБОРАТОРИЯМА1ИГУЛОТЛАРИНИ ТАШКИЛ КИЛИШ
13.1. Ёгоч ва унга ишлов бериш технологиясига йуналтирилган амалий
лаборатория ишлари
Лаборатория ишидан кузланган асосий 
максад мехнат таълими методикаси 
ютсилан курсини ўрганиш 
жараёнида 
тегишли 
лаборатория 
ва 
амалий 
бажарганда шаклланган билим кам да ўкувларни мустахкамлаш.
Illy максаднинг тўла —тўкис 
амалга ошиши учун 
лаборатория ишидаги 
топширик шундай туэилганки, 
уни 
бажараётганда лабораториянинг барча 
бўлимларига. 
методик адабиётга, 
мактабларнинг 
амалий иш 
тажрибасига 
мурожаат килишга тугри келади.
Лаборатория ишнинг биринчи қисмида аник топширикка мувофик методика 
ишлаб чикилади. 
иккичи 
кисмида 
эса 
амалиёт 
ўткаэиладиган 
мактабдаги 
мехнат таълими моддий базасининг тахлили келтирилади ва ундан фойдаланиш 
учун максадга мувофик бўладиган таклифлар киритилади.
Амалий- лабортория иши тушунтириш хаги ва чизмаларпи уз ичига олади. 
Тушунтириш хагипинг хажмн чекланмайди. V' тзхминам 
35- 45 
бетни 
ташкил 
этади.
Чизмаларпипг мазмуни аник топшириклар билан белгиланади.
Амалий- лаборгория иши биринчи ва 
иккинчи кисмларининг мазмунини 
кенгрок кўриб чикамич.
Амалий- лаборгория ишннинг .методик кисми:
Амалий- лабортория ишипинг биринчи қисми методик ишланма икки вариантда 
булиши мумкип.
Биринчи 
амалий- лабортория ишинннг 
вазифаси 
мехнат таълимига 
оид 
ўкув дасгурида 
ва 
ДТС 
да 
кўзда 
тутилган 
мавзулардан 
биттасига 
дойр 
дарслар тизимини 
ишлаб 
чикишдан 
иборат. 
Бунда 
мавзу 
камида 
2-3 
соатга мулжалланган бўлиши керак.
Амалий- лаборгория ишининг биринчи вариантига дойр топширикка ушбу 
мавзуга тегишли таквимий — мавзу режадан 
керакли 
нарсаларни 
езиб 
олиш, 
шу мавзуга багишланган дарслар тизимини ишлаб чикиш , бирор дарснинг режа — 
матнини тузиш киради. Кўриниб турибдики, дастлаб мавзунинг ўкув дастурида ва


ДТС 
да тутган ўрнини. уни ўрганишнинг календар таквминини аникла!и галаб 
этилади. чумки бусиэ бошка ўқув предметлари билаи дидактик алока ўркатиб 
бўлмайди. Дарслар тизимини ишлаб чикиш. куйидаги масалаларини ёритиш керак:
1. Мавзуни 
ўкув
предметидаги ўрни
2. Мавзу маэмупнпг методик тахлили , ўқувчилар олдида пайдо бу.падиган 
кийинчиликлар 
гавсифи(тавсифни 
беришда 
адабиётда 
келтириладиган 

маълумотларга. шунингдек. амалиёт ўтказиладиган мактабнинг иш тажрибасига 
таяниш зарур).
3. Укувчиларнинг иш объектини асосланган тарзда танлаш.
4. Ўкув ишини ташкил килишда қўлланиладиган методлар ва шакллар.
5. Хавфеизлик коидаларини таъминлаш.
6. Бошка ўкув предметлари билан дидактик алока,
7. Техник ижодиётни ривожлантириш.
8. Ишлаб чикариш асослари билан таништириш.
9. Мехлат тарбияси.
10. Касб танлашга йўллаш иши.
Хар бир амалий- лабортория ишини синфга ва укув мавзугя караб топширикнинг
саволлари турлича очиб берилса хам уларга кайд этилган 1_10 техналогия буйича
жавоблар тайерланиши даркор. Масалан, VII синфда мехнат таълимини бошка ўкув 
предметлари билан дидактик боғлаш учун имкониятлар IV синфга нисбатан анча 
купрок бўлади. Бирок, хамма холларда хам умумий коидаларни ёритиш. техник 
ижоди&гнинг таракиёти кандай ахамиятга эга эканлиги тугрисида гапириш эмас. 
балки ушбу мавзу ўрганаёттанда укувчиларнинг техникага бўлган кобилиягларини 
кай йўсинда ривожлантириш мумкинлиги хакида гапириш керак.

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish