М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

1
.лумо
1
лар асосида Амалии фаолиятпиппга хос чора- тадбирлар (дастур амал- 
режалар. лопн\алар. тнзнмлар, касбий пенагогик, дидактик моделлар ва \ока к» ] 
ишлаб 
чикинг тайерланган 
матсриалларингичии тегишли 
кафелралар билан 
келишилгап холатда гуру\иш ичда илмий хнмояга тайёрлаш .


VII БО Б. MICXJIAT ТА Ъ Л И М И Н И ЎҚИТИШ М ЕТОДЛАРИ
7.1. М ехнат таълнлш м етодларннниг тавснф ларн
I. М азкур боб юзасидан ДТС па ластурнн ўзлаш тириш лозим булган 
м атериаллар:
1 М ;icaia 
1 1
in м концептуал асослари.
2 Мсхпат таълими мстолларинипг тафеилотлари.
3 Мсхпат таълнмпнипг огзакн методлари.
4. Мехнат таълимининг курсатмали методлари.
5. Мехнаг таълимининг амалий методлари.
6. Муаммоли гаълим методлари.
7. Билимлар, мехнат куникмалари ва малакаларини текшириш методлари.
II. ДТС на дастур юзасидан улдалаш и лозим бўлган иш лар:
1. Мазкур мавэудаги концептуал асослариипг шаклланиш жараенини маълум 
моделга келтириб, уни таърнфлай олишни.
2. Мапжуд мстодларни тизим холатига келтириб, изохлай олишни.
3. О паки мстодларни модели холатига келтириб, хар бирини аник мисоллар 
бнлан гаърнфлай олишни.
4. Курсатмали методларни моделлаштириб. изохлай олишни.
5. 
Амалий 
методларни 
аник 
касблар 
мисолларида 
фойдаланиш 
технологияларини ишлаб чикишни.
6. Муаммоли таълим методларини тизим холатига келтириб. изохлашни.
7. Билимларни, мохнат куникма ва малакаларни хар бирига хос моделларда 
ишлашни ва уларни нзоҳлашми.
Ill боб. М азкур мавзуга дойр м атнлар.
Мехнат таълими методлари деганда укитувчи ва укувчиларнинг хамкпрлик 
фаолиятидаги усулларни тушуниладиган холатда, уларнинг тсхник-тсхнологик 
билимларини, мсхпат на касбий куникмалари на малакаларига хамда уларда мавзу 
мазмунини табиат. нжгимони. иктисодий. хукукий. маънавий-маърифий. мехнат ва 
касбий маданияти юзасидан дунскарашии шакллантиришга, мустакил равишда билим 
олиш ва бу билимларни амалда фондаланиш кобплнягннн оширишга каратилган 
булади.


Фан. техника, технология ва ишлаб чикаришмпнг гараккии этиб бориши 
муносабати билан касб таълими методлари доимий равишда ривожланиб ва 
такомиллашиб бормоқда. Бу мстолларпинг рииожланишн ва такочиллашупи илгор 
педагогик технологии гажрибапинг тунланиши, илмий-мстодик тадкикотларпипг 
кенгайиб ва чукурлашнб бориши асосида дидактик тамойилларнинг, мехмат ва касб 
таьлнмн гнзнмларишпп такомиллашиб борншм билап махкам узаро узвпй боглаигап 
холда рўй бсрмоқда
Мехнат таълими мстолларими ривожлантириш ва такомиллапп пришла бугун 
дунс нспхологлари ва фиэиологларинииг, айниқса ўкувчнларла мехнат куникмалари 
вп малакаларини таркиб топтириш, уларнинг мазмуни ва тавсифи сохасидаги, мехнат 
фаолиятининг ақлнп комнонеитларипи, шаклларпн хозирги замопдаги юксак 
ривожланган ишлаб чикариш ходимлари учун тафеилот булган ижодий фаоллиги, 
ташаббуси ва бошка мухим енфатларии текшириш сохасидаги тадкикотлар мухим 
ахамиятга эгадир.
Таълим жарасиинимг, хусусаи укувчилар мехмат фаолиятининг иптеменвлашуви 
хилма-хил махсус грепажерлар, рўйхагга олувчи ва текширувчи курилмалар ишлаб 
чикиш 
ва 
улардлн 
фойдалаиишни 
зарур 
қмлиб 
кўндики. 
бу 
курилмалар 
ўкупчиларнииг мехмат харакатларини кайд килиш па иш пактида йўл кўйиладигам 
камчилнклар гў| рпсида тезда хабар етказиш имкониятини беради. Укувчмларнннг ама 
шундай 
трснежёрлардан 
ва текширувчи 
курилмалардан 
фойдалангам 
холла 
машқларини утказиш айникса. мехнат усулларини таркиб топтиришнинг бошлангич 
боскнчида мехнат па касб таълимининг энг мухим методларидан биридир.
Мехнат таълими жараенида укитишии жорий килимган муаммоли ўкитиш тури 
ўкувчиларда фикрлаш фаолиятининг юкори даражада фаоллаштнришга ва уларнинг 
ижодий кобплиятларинн авж олдиришга каратилган янги методларини вужудга 
келтиришга сабаб булади Мехнаг таълимининг хар бир мсгоди бир кагор усулларни. 
уларниш анча содда iарк-noiiii қнсмларини ўз ичига олади. Масалан: егочга, металлга, 
пазандачилик, миллим 
хунармандчилик. кишлок хўжалик ва бошка 
мехнат 
операциясипп ypraiHint ларасними кунилаги бир камча усуллари: иш урми.ча гапдапи 
кандай тутпшнп. асбобларнм ушлашни кўрсатпш. харакатнн иш суръагида. сскнн ва 
кисмларга булган холда. кейин яиа иш суръагида курсатиш усуллари киради.


Мечнат 
i
.
i i
.
j i i i m i i
мстд.чарипиш бугун тнзнмини б е т га гуручга бўлнш мумкин 
Улардан чар бири уч н авб атд а бир канча мстодларни уз ичига олади. I-опаки 
методлар, 2- курсатмали методлар, З-амалий методлар, 4 муаммоли укитиш методлари, 
5-бнлимлар, мечнат куникмалари на малакаларини текшириш методлари, чамда 
гадқикот методлари
Ulyim таъкидлаш керакки, мечнат жараёнида умумий дидактик тафенлотгл >га 
oyjiiaii кўмгнна мстодлардан фойдаланилади. Бирок,, мечнат усулларини амалда 
курсатиш, мечнат усулларни бажаришга оид машқлари, техникага оид сўрогепома ва 
технология 
чужжатлари 
билан 
иш 
олиб 
бориш, 
ўкув-ишлаб 
чикариш 
го

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish