М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и


XV БОБ. ТЕХНИК МОДЕЛЛАШ ВА КОНСТРУКЦИЯЛАШ ДАРСЛАРИНИ



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

XV БОБ. ТЕХНИК МОДЕЛЛАШ ВА КОНСТРУКЦИЯЛАШ ДАРСЛАРИНИ
ТАШКИЛ ЭТИШ УСЛУБИ
15.1. Техник моделлаш юзасидан умумий тушунчалар
Зам онавий 
техника 
объектларини, 
аппаратлар 
хамда 
механизмларни 
конструкциялаш ва м оделлаш тириш амалий таълим дастурини хамда политехник 
тайёргарлик талаблари ни м ехнатнинг бош ка қандайдир объектига нисбатан купрок
қаноатлантиради. 
Ўқув 
устахоналаридаги 
техник_____ конструкциялаш
ва
м оделлаш тириш ни 
малакали 
конструкторлар. 
технологлар, 
станокчи-иш чилар, 
йигувчилар ва ростловчи лар ф аолиятида ўтадиган ж араённинг (ихчам) холатига 
киёслаш м ум кин.Ч унки мехнат ш ароитларида янги маш иналарни яратиш ж араёнини 
хам, ўкув устахоналарида 
техник 
м оделларни 
ясаш 
ж араёнини хам куйидаги 
ж ихатлар таш кил 
килади: техник 
м аксаднинг ( м аш иналар, механизм лар 
конструкциясини, моделларни ясаш фикрининг) вужудга келиш и; ўнпанган техник 
максадга техник 
талаблар 
куйиш: 
конструкция 
эскизларини тузиш
ва уни 
мухркама килиш ; технологик ж араёнини иш лаб чикиш хамда керакли м атериаллар 
ва асбобларни танлаш ; м ўлж алланган бую м деталлари ни тайёрлаш ва уларни 
узелларга, узелларни бую м га йигиш , бую мни иш латиб синаш ва уни ростлаш . 
М ана 
ш улар 
таълим
мобайнида м аш иналар, механизм лар, аппаратлар 
ва 
хоказоларнинг яратиш нин г асосий тамойиллари билан назарий ж иҳатдан \а м , 
амалда хам м уф ассалрок тани ш иш
имконини 
беради. Бу холатларда 
саноат 
корхонаси конструкторлик бўлим и нинг 
таркиби, конструктор 
ва чизмачи- 
конструкторнинг иш ўрни мухим ахам иятга эга. У кувчилар бу махсус иш жойи 
билан тани ш иш лари лозим .Ш унда улар била оладиларки , хар бир корхоналарда 
бош конструктор бўлими бўлади. О датда 
бу бўлим 
таркиби 
корхона 
иш лаб 
чикарадиган бую м лар турига кўра асосий ва ихтисослаш тирилган конструкторлик 
бю роларидан таш ки л топади. Ҳ ар 
кайси конструкторлик бю роси м аш иналарнинг 
муайян би р типи билан ш угулланади. Ҳ ар хил маш иналар устида иш лайдиган бир 
нечта 
конструкторлик гурухларидан 
тузилади. 1-2 та гурух серияли ишлаб 
чикариладиган м аш ин аларни, 1-2 та 
гурух эса серияли 
маш иналардаги йигиш 
бирликларини ўэгартириш асосида чикариладиган махсус маш иналарни яратади.
Заводнинг проф или ва иш лаб чикариш м икёсига боглик холда унда бир нечта
бош конструктор бўлими ва би р нечта бош конструкторлар булиш и мумкин.
Конструкторлик 
таш килотлари ш утулланадиган лойихалаш объектга лойиха 
топш иригини тузиш дан объектни ясаш учун ишчи чизмаларни тайёрлаш гача булган 
иш лар м аж м уидан иборат бўлиб, ж уда м ураккаб ва узок давом этадиган жараён 
хисобланади.
Л ойихалаш -конструкторли к таш килотларида мехнат унум дорли гин и ош ириш
учун 
энг серм ехнат 
операцияларни турли техник 
воситалар 
ёрдамида 
механизациялаш тириш ва автом атлаш ти риш га алохида эъти бор берилади. Бунда иш 
ўрнини рационал таш кил килиш мухим ахам ият касб этади.


К онструкторлик бю роларида чизма столлари чизма тахтан и ш б алаи длиги ва 
киялигини 
ўзгартириш
и м кони ни берадиган курилм алар би лан жих.озланади. 
Ч и зм акаш -кон структор ти к тури б иш ластган ида тахта 
вертикалдан тахм и н ан 15° 
огиб турса, ўтириб иш лаётган ида эса 45° огиб турса, кам роқ чарчаш и аникданган. 
К ўпинча 
чизм а 
столлари га 
ўрнати лади ган 
механик рейсш ина 
чи зм ан инг 
баж арилиш ини анча 
тезлаш тиради. У нинг 
ердам ида ўзаро 
перпенди куляр 
ва 
параллел чи зиклар уткази ш
м умкин. Рсйсш инанимг 
айланадиган бош часи 
дараж аларга булинган ш кала би лан таъм инланган бўлиб, у чи зги чни нг огиш и ни 
ўзгартириш им конини берад и (1-расм).
М еханик рейсш ина би р учи га кўндалан г колодка 
ўрнаги лган узун линейка 
кўриниш идаги оддий чи зги чни нг, ш унингдек, ўлчов чиэиги, чизм ачилик учб урчаги ва 
транспортир ўрнини босади.

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish