М е ҳ н а т т а ъ л и м и ў Қ и т и ш м е т о д и к а с и


Билим, кўникма ва малакаларни текшириш дарсн



Download 8,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/103
Sana05.07.2022
Hajmi8,59 Mb.
#740343
TuriУчебное пособие
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   103
Bog'liq
Mexnat ta’limi metodikasi

5. Билим, кўникма ва малакаларни текшириш дарсн.
Устахонадаги 
чар 
бир 
машгулотда 
укувчиларнинг билим, кўникма 
ва 
малакаларини 
гекширишта эътибор берилади.Шу билан бирга уларни комплекс 
текшириш максадида назорат ишлар ўтказилади. бу контрол ишлар махсус дарсларда 
амалга оширилади. Бу дарсларда ўкувчилар мустакил ишлайилар. Шунга кўра иш 
объектлари алохида синчиклаб ганланиши уларни тайёрЛаш процессида укувчилар 
билмайдиган маълумот ва мечнат усуллари бўлмаслиги керак.
Назорат ишининг мазмуни кайси синфда ўтказилаётгаиига караб белгиланади. 5- 
синфда укувчилар жуда куп техник хужжатлар бўйича. яъни мехнат топширигини 
бажариш учун зарур чамма маълумотлар мавжуд бўлгаи чужжатлар бўйича 
ишлайдилар. Шундай килиб. 5-синфда аслида укувчиларнинг техник хужжатлардан 
фойдаланиш ва буюмнинг берилган аниклигига эришиш Малакалари текширилади. 4- 
сиифда назорат иш фронтал йўсинда ўтказилиши мумкин. Укувчилар кейинги 
синфларда маълумотлар тўла бўлмаган чужжжатлар билан ишлай бошлайдилар. Шу


сабабли назорат ишларда ўқувчилар факат мураккаброқ ишлов беришни бажариб 
колмай балки чуқур билимларини ҳам кўрсата олишлари керак. Укувчилар 
чизмаларни ўқишда, асбобларни танлашда. ишлов бериш изчиллигида ўзлариминг 
мустакилликларини етарли даражала кўрсата олишлари учун 7-8 синфларда билим, 
кўникма ва малакаларни текшириш дарсларида иш объектларини \а р хиллаштириш 
\ам д а машгулотларни ташкил килишнинг якка шаклини кўллаш маъқулдир.
9-синфда якунловчи текшириш иши ўтказилиши мумкин , бу иш ўз ичига 
станокларда металларга ишлов бериш. чилангарлик ишлари. чилангар-механик ва 
электромонтаж ишларини олади.
Укитувчи назорат ишлар ҳақида ўкувчиларии олдиндан огохлантириб қўяди.
Кўриб чикилган дарс хиллари билан бир каторда мехнат таълими амалиётда 
кўпинчв комбинациялашган дарсдан фойдаланилади, бу дарснинг тавсифли жихати 
шуки, унда бир вактнинг ўзила ахамиятга эга хар хил таълимий вазифалар 
бажарилади (масалан. янги билимлар бериш ва малакаларни шакллантириш).
Бундай дарснинг хусусиятлари кейинги бобда кўрилади.
Тестлар тузишга оид саволлар:
1.Техник мехнат дарсининг фаркли хусусиятлари нималардан иборат?
2.Мехнат таълими дарсига кандай дидактик талаблар қўйилади?
3.Мехнат таълимида дарсдан билим 
таълимий ишнинг кандай формалари 
кўлланади?
4.Мехнат таълими дарсларининг асосий типларини ифодалаб беринг ?
5.Мехнат таълими дарси кандай асосий боскичлардан иборат бўлиши мумкин?

Download 8,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish