М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Н ерв м а р к а зла р и ва ула р д а н ц узгали ш нинг ут и ш хусуси ­
ят лар и.
Н ерв маркази деганда марказий нерв тизимининг турли да- 
раж аларида жойлашган организмнинг функциясини бошкариш- 
да узаро келиш иб фаолият курсатадиган нерв тузилмалари йи- 
гиндисига айтилади. Аник бир рефлекснинг амалга ошишини 
таш кил цилувчи марказий нейронлар гуруци хам нерв маркази 
дейилади. Н ерв маркази туш унчасига цам анатомик, цам физи­
ологик маъно берилади. Анатомик тасаввур цилинганда марка­
зий нерв тизим ининг маълум жойида тупланган нейронлар ту- 
ш унилган. У жойни электр токи билан цузратиш ёки кесиб таш- 
лаш орцали функционал ацамияти аницланади.
С урункали тажрибалар натижасида нерв маркази цацида та­
саввур тобора кенгайиб бориб, у ёки бу функцияни амалга оши­
шини таъминловчи нейронлар гуруцлари марказий нерв тизи­
мининг турли даражаларида жойлашган булиб, хар бир даража- 
даги нерв маркази амалга оширилаётган функцияни цайсидир 
бир элементини таъминлайди. Шу сабабли нерв маркази марка­
зий нерв тизим ининг кичик бир чегараланган жой деган тасав­
вур урнига, физиологик нуцтаи назарда нерв маркази деганда - 
бу нерв элементлари гуруцларини функционал бирикишидан 
цосил булган тузилма тушунилиб, унинг мацсади мураккаб реф ­
лекс ф аолиятини бажариш цисобланади. Рус олими А.А.Ухтом­
ский бундай тузилмани «юлдузлардан» иборат «юлдуз» турку- 
ми деб атаган. Бундай физиологик бирлашмага мисол цилиб 
нафас марказини келтиришимиз мумкин, унинг элементлари 
орца, узунчоц, урта, оралиц мияда ва катта ярим шарлар пустло- 
гида жойлаш ган. Барча элементлар бирлашиб бир-бирларини


тулдириб нафас тизими ишини организм холаги ва зхтиёжига 
мос ^олда ишлашини таш кил этади.
Нерв марказлари ишида бир цатор умумий хусусиятлар мав- 
жуд булиб, уларни урганиш Н.Е.Введенский, Ч.Ш еррингтон,
А.А.Ухтомский ва бошцалар томонидан бош ланган. Уларнинг 
бу хусусиятлари асосан кузгалиш ва тормозланиш жараёнлари 
билан боглиц. Нерв марказларини ^осил цилувчи нейронлар зан- 
жирининг тузилиши ва синапслардан цузгалиш нинг утиши мар- 
казнинг хоссаларини белгилайди.
Ц узгалиш пинг бир т о м о н ла м а ут и ш и .
Н ерв толаси аффе- 
рент ёки эфферент тола булишига карамасдан цузналишни икки 
томонга утказади. Рефлекс ёйида цузгалиш рецептор нейрондан 
оралиц нейронлар орцали эффектор нейронга цараб утади.
Нерв марказидан к^зралишни бир томонлама утиш ини орца 
мия рефлекслари мисолида яццол куриш мумкин. А гар тажри- 
бадаги ^айвоннинг орка мия орца илдизлари цирцилиб марказга 
интилган цисми цузгатилса, олдинги илдизларда электр потен- 
циалларини цайд килиш мумкин. Агар олдинги илдизлар цузга- 
тилса орца илдизларда электр потенциаллари ю зага келмайди. 
Демак, нерв марказига цузгалишлар ало^ида йулдан кириб, ало- 
^ида йулдан чициб кетади. Нерв марказларидан ^узгалиш нинг 
бир томонлама утиши марказдаги нейронларни бир-бирлари 
билан синапслар орцали бирикканлиги хисобланади. Синапслар 
цузгалишни бир томонлама пресинаптик мем бранадан постси- 
напстик мембрана йуналиш да утказади.
Цузгалиш нинг се к и н ла б ут и ш и,
/(рзгалувчи рецепторлар- 
ни таъсир этгандан кейин организм жавоб реакциясини юзага 
келиши учун кетган вацт рефлекс вакти деб аталади. Бу вацт 
ичида рецепторлар цузгалади, цузкалиш марказга интилувчи нерв 
толалари орцали марказга утказилади, цузралиш марказдаги бир 
хил нейронлардан бошка хил нейронларга утказилади, цузгалиш 
марказдан цочувчи нерв .^ужайраларига утказилади, цузгалиш мар- 
каздан кочувчи нейронлардан ижрочи аъзога утказилади ва унинг 
цузгалипти натижасида рефлекс юзага келади.
Рефлекс ёйида цузралишнинг утиш тезлигини аницлаш учун 
орца мия илдизлари билан ишлаш энг кулай хисобланади. Орка 
миянинг орка илдизини киркиб марказий кием и кузгатилса уша 
сегментдаги олдинги иддиз тахминан 1,5 мс латент вацтдан кейин 
жавоб реакциясини цайд этиш мумкин. Бу реакциясини моноси- 
напели жавоб реакцияси деб аталади. Кейинчалик полисинапсли 
жавоб реакциялари хам юзага келади. Кузгалишни рефлекс ёйида


утиш вацтидан нерв толалари ор- 
цали утиши учун сарфланган вац- 
тни чицариб ташланса, марказий 
секинланиш вацти топилади.
Турли хил рефлексларни кна- 
га келиш ва!ди цар-хил булади. IV.?- 
салан, тизза рефлексини юзага ке- 
лишига 20-24 мс вацг кетади. Шун- 
дан 3 мс вацт цузталишни марказ- 
дан утишига сарфланади. Шундай 
цилиб нерв марказларида цузга- 
лишни утказувчи кетма-кет синап- 
сларнинг сони цанча куп булса, 
улар оркали цузгалишнинг утиши­
га шунча куп вацг сарфланади.
Цузгалишларнинг цуш илиш и
ва й и г и л и ш и (с у м м а ц и я с и ).
/(узралишларнинг нерв марказида 
й и р и л и ш и н и
биринчи марта 1863 
йили рус олими И.М. Сеченов оч- 
ган. К^узгалишлар нерв марказла­
рида 
й и р и л и ш и н и н г
икки тури 
бор: вацгли ва фазовий. Купчилик 
цолларда рефлексии юзага келти- 
риш учун битта таъсир етарли 
булмайди. Орца мияли маймунда цадамлаб юриш рефлексини орка 
оёцларини якка кучсиз таъсирлаш йули билан юзага чицариб 
булмайди. Таъсирлаш кучини узгартирмасдан уша рецептор май- 
дони кетма-кет ритмик цузгатилса, орца оёцларини навбатма-на- 
вбат букиб ёзиш реакцияларини куришимиз мумкин. Бу 
всщтли
йигилиш га
мисол булади.
К етма-кет таъсирларга жавоб реакциясининг юзага келишини 
цуйидагича тушунтирилади. Дастлабки таъсир постсинаптик потен- 
циални келтириб чицаради, у нейронни кузгатиш учун етарли 
булмайди. Кейинги келаётган таъсирлар сони талабга мос булса мем- 
брананинг деполяризациясини критик нук^гага кутаради ва нейрон- 
нинг цузгалиш реакциясини юзага чицаради (19-расм).
Орца мияли маймунларда юриш рефлексини погона ости кучи 
билан рецептор майдонининг бир неча жойини бир вацтда цузга- 
тиш орцали кузатиш мумкин, алохида бир жойга таъсир этилса 
рефлекс юзага келмайди.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish