М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Одамлар мускул т изими ф ункционал %олатини ба^олаш .
Одамларда мускул
тизимининг функционал ^олатини ба^олаш да купгина усул- 
лардан фойдаланилади.
Э ргом ет рик усуллар.
Бу усул ёрдамида инсонларнинг жис- 
моний иш цобилияти аншуганади. Одам маълум ш ароитда иш 
бажаради ва бажарилган иш ёзиб олинади ва шу билан бирга 
^уйидаги параметрлар з^ам ани^ланади: нафас частотаси, пуле, 
артериал босим, харакатланаётган цоннинг з^ажми, ю тилган О^ 
ва чи^арилган СОг Махсус ^урилмалар ёрдамида (велоэргометр) 
инсон организми маълум катталикдаги иш бажаради.
Э лект ром иограф ик у с у л л а р .
Бу усуллар ёрдамида скелет 
мускуллар фаолиятини текш и риш тиббиёт ам алиётида кенг 
цулланилмоеда. Тадцицотчи олдига 
1
$уйган ма^садидан келиб


чикиб, электромиограммани (ЭМГ) ёзиб олади ёки булмаса якка 
мускул потенциалларини ёзиб олади. Игнали электродлар ёрда- 
мида ёзиб олинган ЭМ Г ёки якка мускулларининг электр фаол- 
лигини аницлаш, 
с о р л о м
ва бемор инсонлар уртасидаги айрим 
узгариш ларни тахлил цилиш га ёрдам беради.
С и л л и ц мускуппар.
Силлиц мускуллар ички аъзолар, цон-то- 
мир ва лимфа томирлар деворида ва терида учрайди. Морфоло- 
гик жицатдан скелет ва юрак мускулларидан фарк цилади, улар- 
да тарриллилик булмайди.
С и л л и ц м у скулларнинг синф ланиш и.
Силлиц мускулларни 
икки хили: 
висцерал ва мулт иунитар хиллари
узига хос хусуси- 
ятлари билан фарцланади. Висцерал силлиц мускуллар барча ички 
аъзоларда, цон ва лимфа томирларда, терида цамда цазм безлари- 
нинг чицарув йулларида учрайди. Мултиунитар силлиц мускул- 
ларга киприксимон мускул ва кузнинг цорачиц мускули киради.
Силлиц мускулларнинг бундай булиниши царакатлантирув- 
чи иннервацияни цар хил зичликда эканлигига асосланган. Вис­
церал силлиц мускулларда царакатлантирувчи нерв охирлари 
айрим мускул цужайраларида булади, холос. Пекин бундай були- 
ш ига царамай, нерв охирлари орцали мускулга утган цузралиш, 
барча мускул цуж айраларига тез тарцалади, чунки икки цушни 
миоцитлар орасида нексуслар мавжуд. Нексуслар ёрдамида по- 
тенциаллар битта мускул цужайрасидан иккинчисига тез тарца­
лади. Ш унинг учун нерв импулслари келганда висцерал силлиц 
мускуллар бир вацтда цисцаради.
С и л ли ц м ускулнинг т узилиш и.
Силлиц мускуллар ёйиц шак- 
лдаги цужайралардан таш кил топтан, уларнинг узунлиги урта- 
ча 100 
мкм,
диаметри эса 3 
м км
ни ташкил цилади. Дужайралар 
уртасида юцорида айтилганидек, нексуслар булиб, улар цузра- 
лиш ни бир цужайрадан иккинчисига утказишда ацамияти кат- 
тадир. Силлиц мускулларда цам тартибсизроц жойлашган актин 
ва миозин оцсил иплари мавжуд. Скелет мускулларига нисба- 
тан саркоплазматик ретикулум хам кам ривожланган.
С и л л и ц м ускулла р иннервацияси.
Висцерал силлиц мускул­
лар икки томонлама иннервация олади: симпатик ва парасимпа- 
тик иннервация. Вегетатив толаларнинг биринчиси таъсирлан- 
са, силлиц мускул фаоллиги ортади, иккинчиси таъсирланса, 
аксинча. Баъзи аъзоларда, М асалан, ичакларда адеренергик не- 
рвлар таъсирланса, уларнинг мускул фаоллиги камаяди, холи- 
нергик нервлар таъсирланса, аксинча мускул фаоллиги ортади.


Боцща холатларда Масалан, цон-томирларда норадреналин м у с­
кул тонусини оширса, АХ эса мускул тонусини камайтиради.
С и л п щ мускулларда нерв охирларининг тузилиши, ск ел ет 
мускулидаги нерв-мускул синапси тизимидан фаркдилади. С и л ­
лик мускулда охирги пластинкалар ва нерв охирлари булм айди. 
Мускул буйлаб нерв охирлари кенгайган ва тар м о ^ ан ган ад ре- 
нергик ва холинергик толалар кели б бирлашади. У ларнинг ^ а р
бир кенгайган нерв толаларида гранулалар булиб, уларда м еди - 
аторлар булади. Агар силлиц м ускул ^ужайралари варикоз н ер в 
толалари билан ало^а хосил ^илмаса, бу хужайрада ^осил булган
харакат потенциали пушни ^ужайралардан нексус ёрдамида етиб 
келган нерв импулслари таъси рида ю зага чи^ади. С илли^ м у с ­
кулларда кузгалишни утказиш тезлиги говори эмас, атиги секу н - 
дига бир неча сантиметр холос.
Адренергик ёки холинергик нервларнинг цузрагувчи таъ си - 
ри мускулда чегараланган деполяризация тулкинларини ю зага 
чикаради. Таъсир ^айта берилганда бу погенциаллар ¡^ушилади 
ва бусара кучига етганида ^аракат потенциали вужудга келади. 
Адренергик ёки холинергик нервлар тормозловчи таъсири си л ­
лик мускулда чегараланган гиперполяризация тугпд^нларини ю зага 
чицаради, бу потенциални тормозловчи постсинаптик п отен ц и а­
ли деб аталади (ТПСП). Таъсир ритмик равишда берилганида 
ТПСП суммацияланади. К^узра гувчи ва тормозловчи п остсинал- 
тик потенциаллар силлик мускулни фа^ат варикоз хуж айралар 
билан алока хосил ^илган со^ада эмас, балки улардан б ирм унч а 
масофада турган ^ужайраларда х.ам хосил булади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish