М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet220/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   216   217   218   219   220   221   222   223   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Кет ма-кет р а н г об ра зла р и .
Буялган нарсага узоц тикилиб, 
кейин оц юзага ^аралса, уш а нарсанинг узи кушимча рангга буял­
ган куринади.
Рангкурлик.
Киш иларнинг бирон рангни ажратолмаслик ано- 
малияси 
далтонизм
деб аталади. Барча эркакларнинг 
8
% ида бу 
касаллик учрайди, аёлларда эса камрок 0,5% гача учрайди. Дал­
тонизм эркакларнинг ж и н си ни белгилаб берадиган ток Х-хро- 
мосомада муайян генлар йу^лигидан келиб чикади.
Ташхис куйишда, яъни бу касалликни а н и ^ а ш д а полихро- 
матик таблицалардан фойдаланилади. К^исман ранг курликни 3 
тури тафовут эти лад и.
Протанопия
деб ш ундай ^олатларда айтиладики, кизил ранг­
ни ажрата олмайди, тув; ^аво ранг улар учун рангсиз булиб кури­
нади. Дейтеранопияда яш ил рангни туи; д о и л ва хаво рангдан 
ажрата олмайди. Тританопияда эса кук васиёх рангни ажрата ол­
майди. К^исман ранг курликнинг сабаби уч компонентли назария- 
да атрофлича ёритилган. Бундан ташкари бутунлай ранг курлик 
хам учрайди бу 
ахромазия
дейилади. Бу касалликда куз тур пар- 
дасидаги колбача ап п арати жарохатланганда юзага чикади.
Куриш ут кирлиги.
К уриш уткирлиги куз илгай оладиган 
икки нуцта орасидаги энг кичик масофа билан белгиланади. 
Сарик; 
д о р н и н г
куриш уткирлиги максимал даражада булади.


С а р щ дордан периферияга томон куриш уткирлиги камайиб 
боради. Куриш уткирлиги махсус ж адваллар ёрдамида ани^ла- 
нади. Бу жадваллар бир неча катор харфлардан ёки катта кичик 
чала хал^алардан ташкил топади.
Курув м ай д о н и .
Кузни бир ну^тага тиккан ва^тда куринади- 
ган ну^талар 
й и р и н д и с и
курув майдони
деб аталади. Периферик 
курув майдонининг чегаралари периметр асбоби билан улча- 
нади. Рангсиз нарсаларни куриш м айдонининг чегаралари 70° 
пастда, 60° юцорида ва 90° таш ^ари булади. Одамнинг иккала 
куз билан курув майдонлари бир бирига цисман мое келади, бу 
эса фазони идрок ^илиш учун катта ах.амиятга эга.
Э ш ит ув т и зи м и
Эшитув тизими - инсонлардаги энг м у^им дистант сенсор 
тизимлардан бири булиб, инсонларда н ут^н ин г пайдо булиши 
ва шахсларнинг узаро муносабатида м у^им ахамият касб этади. 
Акустик сигналлар хавони ^ар хил частота ва кучда тебратиб, 
иккала кулокнинг чиганогида ж ойлаш ган эшитув рецепторла- 
рини ^узратади.
6
N '

4
8 8
-расм. Эшитув анализатори:
1-кулок, супраси; 2-таш ^и эш ит ув Нули; 3-ногора парда; 4-овал
тешик; 5-юмалоц теш ик; б-болгача; 7-сандонча; 8-узанги; 9-ярим
айлана канал; 10-эшитув нерви; 11-ички цулоц; 12-чиганоц;

З-Евстахиев найи.
Ташци ва у р т а цулоцнинг т у зи л и ш и ва вазиф алари.
Ташци 
эшитув йули товуш тебранишларини ^улок. пардасига (ногора 
парда) етказади. Норора парда таш ^и кулокни урта куло^тан 
ажратиб туради, унинг шакли ичкарига йуналган воронкани 
эслагади (
0,1
м м ). Ногора парда таш ки эш итув йули оркали кел- 
ган товуш тул^инларига тебранади.


У р т а цулоц. ){аво
билан тулган урта ^улокда уч хил суякча- 
лар мавжуд. У лар 
болгача, сандон
ва 
узанги
деб номланадилар, 
бу суякчалар н орора-парданинг тебранишларини ички кулокка 
утказади. С уякчалардан бири- болгача дастаси нотора пардага 
су^ш и б кирган, болрачанинг иккинчи томони сандонга бирлаш- 
ган. Норора п ард ан ин г тебранишлари болгача дастаси билан 
сандон усиридан тузилган ричагнинг узунчоц дастасига утади, 
шу сабабли то в у ш тебранишлари амлитудаси камайиб, кучи 
ошган ^одца узан ги га келади. Узангининг боши дарча мембра- 
насига тар^алиб турадиган юзаси 3,2 мм
2
га тенг. HoFopa парда­
нинг юзаси эса 70 м м 2. 
HoFopa 
парда билан узанги юзасининг 
нисбати 
1
:
2 2
, ш у туфайли товуш тул^инлари овал дарча мемб- 
ранасини тахм ин ан
2 2
баробар ортикрок куч билан босади.
Даволи м у^итда ёйиладиган товуш тебранишлари эшитув су- 
якчалари орцали утиб, энлолимфа суюьушгининг тебранишла- 
рига айланади.
Урта ф ш о ^н и н г ички кулокдан ажратиб турган деворчада 
овап дарчадан тацщ ари, юмалок дарча хам бор. Чигано^ эндо- 
лимфасининг овал дарча ёнида вужудга келадиган ва чиганок 
йуллари ор^али утган тебранишлари сунмасдан юмалок; дарча- 
га етиб келади.
Урта ^улокда m. tensfiLtiimpani билан ш. stapedius деб ата- 
лувчи иккита м ускул бор. Биринчиси ^искарганда HoFopa пар- 
дани таранглайди, ш у туфайли ногора пардада тебранишларнинг 
амплитудаси чегараланади, иккинчиси эса узангини махкам 
ушлаб туради ва ш у билан унинг ^аракатларини чеклайди. Бу 
мускуллар ц атти^ товуш берилгандан сунг 
10
мс дан кейин реф­
лектор равиш да ^ с ^ а р а д и . Урта ^улоц бушлирини бурун-халь;- 
умга ту таш ти р у в ч и Евстахий найи борлигидан урта ^улоц 
бушлиридаги боси м атмосфера босимига тенг булади.
И ч ки ц у ло ц т у зи л и ш и ва вазиф алари.
Ички ьу/лоада чига- 
hoi$ ж ойлаш ган булиб , у ерда эшитув рецепторлари жойлаш- 
ган. Чиранок^ суякдан тузилган спирал канал булиб, секин-аста 
кенгайиб боради, одамда 2,5 урамни таш кил килади. Суяк кана- 
лининг диам етри чиранок; асосида 0,04 мм, чигано^ учида эса 
0,5 мм ни таш ки л ¡^илади. Суяк канал бошидан охиригача, яъни 
чиранокнинг деярли учигача иккита парда билан ажралган: юп- 
карок; нарда 
вест ибулярмембрана
ёки 
рейснермембранаси,
зич- 
роц ва м айи н ро^ парда эса 
асосий м ем брана
деб аталади. Чига- 
н о^н ин г у ч и д а иккала мембрана узаро бирлаш ади, уларда 
helicotma д еган теш иги бор. Вестибуляр мембрана билан асо-


сий мембрана чирано^ билан суяк каналини учта тор йул: ю^ори, 
урта ва пастки каналларга ажратиб туради.
Чирано^нинг ю^ори канали ёки вестибуляр нарвонча (Бса
1
а 
уезйЬиП) овал дарчадан бошланиб, чираноц учигача давом эта- 
ди, бу ерда тешик орцали чигано^нинг пастки канали-ногора 
нарвонча (зса
1
а 
1
и т р а т ) г а келиб туташади, ногора нарвонча эса 
юмало^ дарча со^асида бошланади. Ю ^ори ва пастки каналла- 
ри перилимфа билан тулган, уз таркибига кура церебрал сую^- 
ликка ухшаб кетади.
Юкори ва пастки каналлар орасида урта канал ётади. Бу ка- 
налнинг бушлири иккала канал билан туташ майди ва эндолим­
фа билан тулган булади. Бу сую^ликнинг таркиби перилимфага 
нисбатан 
100
баробар куп калий ионларини уш ласа, 
10
баробар 
оз натрий ионларини ушлайди. Чиьанокпинг урта канали ичи- 
да, асосий мембранада товуш сезувчи аппарат-кортий органи 
жойлашган. Ч игано^да тукли рецептор ^уж ай р ал ар мавжуд 
булиб, ана шу ^ужайралар товуш тебраниш ларини нерв к;узра- 
лишлрига айлантиради (транс формация).
Товуш т е б р а н и ш л а р и н и п г чига н о ц к а н а л л а р и о рцали
ут иш и.
Товуш тебраниш лари узанги орцали овал дарча мемб- 
ранасига утиб, чиранокнинг ю^ори ва пастки каналларидаги пе- 
рилимфани тебрантиради. Перилимфанинг тебраниш лари юма- 
ло^ дарчага етиб бориб, юмало^ дарча мембранасини таш^ари-

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   216   217   218   219   220   221   222   223   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish