М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet219/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

ёруглик адаптацияси
деб аталади. Бунга нисбатан тескари хо- 
диса, эса, яъни 
epyF 
хонадан к о р о л и хонага кирганда кузатила- 
ди, бу 
укороти адаптацияси
деб юритилади.
К^оронруда турганда тур парда сезувчанлиги дастлабки 10 да- 
к ^ а д а куз сезувчанлиги 50-80 маротаба ортади, сунгра бир неча 
соат давомида эса бир неча ун минг маротабага ошади. Бу жара- 
ёнда курув пигментларини кбайта тикланиши мухим ахамият касб 
этади. Коронруликда колбачалар пигмента таёкчалар родопсинига 
нисбатан тезро^ кайта тикланади, шунинг учун коронруликниш 
биринчи да^и^аларида адаптацияни колбачалар таъминлайди. 
Адаптациянинг биринчи бос^ичида кузнинг сезувчанлигида де- 
ярли узгаришлар руй бермайди, бунинг сабаби колбача аппара- 
тининг абсолют сезувчанлиги унчалик юкори эмаслигидадир. 
Адаптациянинг кейинги бос^ичи таёкча родопсинини кайта тик-


ланиши билан борлшушр. Бу бос^ич фацатгина ^оронруликда бир 
соат булгандагина уз ни^оясига етади. Родопсинни ^айга тикла- 
ниши таёк^чаларни ёруяликка кескин сезувчанлигини оширади 
(100000-200000 маротаба). К^оронг;уликда фа^аттаё^чалар сезув- 
чанлигининг ортиши, сал-пал ёритилган нарсалар курув майдо- 
нининг марказидан ташкарида булгандагина, яъни нарсалар тур 
парданинг периферик кисмларига таъсир этгандагина улар кури- 
нади. Курув адаптациясида курув пигментларидан ташкари, тур 
парданинг элементлари орасидаги узаро ало^аларидаги узгариш - 
лар ^ам музуш а^амият касб этади. К^оронгуда ганглиоз ^уж айра 
рецептив майдонининг кенгайиши, яъни бир ганглиоз .\ужайрага 
купро^ фоторецепторлар улана олиш и антрганди. Бу х^олатда фо- 
торецепторларнинг конвергенцияси биполяр нейронларга ортса, 
уз навбатида биполяр нейронларни эса ганглиоз ^уж айраларига 
конвергенцияси ортади. Бунинг натижасида тур парданинг пери- 
фериясида фазовий суммация ^исобига ёрурлик сезгирлиги к^орон- 
руда хам ортади.
Е р угли к контрасты.
К урув нейронларининг узаро л атер ал
тормозланиши асосида умумий ёки глобал ёрурлик контрасти 
ётади. К °ра фонда ётган бир п арча кулранг 
ц о р о з
ёрур ф о н да 
ётган ш ундай кулранг ^огозга нисбатан очроц куриниши ёр ур ­
лик контрастига мисол булади. Бунинг сабаби шуки, ёруг ф он
куплаб тур парда нейронларини ^узгатади, уларнинг 
1
$ зр а л и ш и
бир парча кулранг ^ороз фаоллигини таъминловчи ^уж ай р ан и
тормозлайди.
Е р угликнин г кузни ц ам аш т ирадиган даражада р а в ш а н л и ­
ги,
Хаддан ташкари равшан ёрурлик хам куз ^амашуви каби н о- 
хуш сезгига сабаб булади. Р авш анликнинг кузнинг цам аш тира- 
диган юцори чегараси кузнинг дастлабки адаптациясига б огли к: 
куз коронруга ^анча купроь; адаптацияланган булса, ёрурликнинг 
ушанча кам равшанлиги кузни цамаштиради. Бу равшанлик ^у й - 
идаги формула ёрдамида ечилади: 
ё = 8 \[ в
» бу ерда g -к y зн и
^амаштирувчи равшанлик, в-куз цайси майдонга ад ап тац и ялан ­
ган булса уша майдоннинг равш анлиги.
Ранг куриш .
Гурли нарсалардан сочиладиган ёки кай тади - 
ган, тул^ин узунлиги 400 нм дан 800 нм орасидаги ёрурлик н у р - 
ларини одам куради. Тулк;ин узунлиги 800 нм ортик^ и н ф р а^и - 
зил ва 400 нм дан кичик ултра бинаф ш а нурлар кузга ку р и н м ай - 
ди. 
ранг бир талай рангларнинг аралашиш натиж асидир.


Ранг сезиш назариялари.
Ранг сезиш хакида турли хил наза- 
риялар бор. 
Уч компонет пли назария.
Бу назарияга мувофик куз 
тур пардасида ранг сезадиган ^ар хил фоторецепторлар-колба- 
чаларнинг уч хили бор. Г.Гелмголц, М .В.Ломоносов фикрига 
кура, колбачаларнинг биринчиси кизил рангта, иккинчиси яшил 
рангга ва учинчиси кук ран гга сезгир булади. Хар цандай ранг 
учала ранг ажратувчи элементларга х;ар хил даражада таъсир эта- 
ди. Бу назария тажрибаларда куйидагича исботланган: одамнинг 
куз тур пардасига микроспектрофотометрик усул билан ^ар хил 
тул^ин узунликдаги нурлар таъсир этилганда, айнан бир хил кол- 
бачалар фаоллиги узгарган. Э.Геринг томонидан таклиф килин- 
ган назарияга кура, тур пардадаги ёрурликни сезадиган учта ги- 
потетик модда бор: б иринчи ок-корага, иккинчиси цизил-яшил- 
га ва учинчиси сари^-кук рангларга сезувчан булади. Ёруглик 
нурлари таъсирида шу мод дадар парчаланиб, диссимиляция нерв 
охирларига таъсир этади ва ок;, кизил ёки сариц ранг сезгиси 
вужудга келади. Боинга ёругли к нурлари уша гипотетик модца- 
лар синтезига (ассимиляция) сабаб булади, шу туфайли кора, 
яш ил ва кук ранг сезгиси келиб чикади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   215   216   217   218   219   220   221   222   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish