М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet156/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

мм сим уст.та
тенг , 
алвеолаларда эса 40 
м м сим уст
га тенг. Босимлар фарци 
6
мм
сим уст .бупнб,
у к а р б о н ат ангидриднинг цондан алвеолага 
диффузиясини таъминлайди. Карбонат ангидридининг алвеоляр 
мембранада эрувчанлиги юцори (24) булганлиги учун босимлар 
фарци оз булса цам диффузияланиб булади.


Капилляр
69-расм. Алвеола ва капиллярлар уртасидаги газ алмашинуви 
(газларнинг парциал босими ва таранглиги, мм сим. уст.)
Г азларнинг цонда т аш илиш и. Ц опда к и сл о р о д н ы м т а ш и -
ли ш и .
Кислород цонда икки хил - эриган ва гемоглобин билан 
бириккан ^олда ташилади. К^он плазмасида кислород жуда кам 
м и л о р д а эриган ^олда булади. Д арорат 37°С булганда унинг 
эрувчанлиги 0,03 м л /л '' 
мм сим уст
га тенг. 100 мл цонда тар ан ­
глиги 100 
мм сим уст
булганда, эриган ^олда 0,3 мл кислород 
булади. Бу тирик организм ^аёт фаолияти учун етарли эмас.
Кислороднинг асосий цисми гем оглобин билан бириккан 
^олда ташилади. Гемоглобин нафас п и гм ен та булиб, таркибида 
узига хос о^сил цисми 
глобин
ва узида икки валентли тем ир ту- 
тувчи 
гем
дан ташкил топган. Г ем оглобин кислород билан осон 
диссоциация булувчи бирикма оксигемоглобинни хосил цила- 
ди. Бунда темирнинг валентлиги узгармайди.
Г емоглобин тула туйингунча цон билан бириккан кислород­
нинг ми
1
$дори 
цоннинг кислород сигими
дейилади. Крннинг кис­
лород 
с и р и м и
гемоглобин ми^дорига борлиц. 
1
гр гемоглобин 
1,36 мл кислородни бириктириб олиш и мумкин. Крнда гем ог­
лобин микуюри 14 г % булса, 100 
мл
цон 19 
м л
кислородни би- 
риктира олади. К|оннинг кислород сигим и 100 мл цон бирикти- 
ра оладиган кислороднинг максимал м и адори билан белгилана- 
ди. С орлом одам артериал цонида гем оглобиннинг кислород 
билан туйиниши 96% ни таш кил цилади.
Гемоглобиннинг оксигемоглобинга айланиш и цонда эриган 
кислороднинг таранглиги билан боишц. У лар орасидаги боглик- 
ликнинг график тарзда ифодаланиши оксигемоглобиннинг дис­
социация эгри чизиии дейилади. А гар абцисса у^ига кислород­
нинг парциал босими, ордината уцига-гемоглобиннинг кисло­
род билан туйиниш % цуйилса, оксигемоглобиннинг диссоциа­
ция эгри чизигини оламиз.


Бу эгри чизиц «Б» шаклида булиб, чизицнинг чап цисми тик 
юкррига кугарилган, унг цисми эса деярли горизонтал йуналиш- 
да булади. К ислороднинг таранглиги 10 дан 40 
мм сим уст
га 
кутарилганда оксигемоглобин микдори 75% гача кутарилади. 
Кислороднинг таранглиги 60 
мм сим уст
га етганда оксигемс г- 
лобин микдори 90% ни ташкил цилади. С унгра тули цтуй и ни л 
жуда секин булади.
70-расм. Оксигемоглобин диссоциация эгри 
ч и з и р и
.
К ислороднинг парциал босими паст булганда оксигемогло­
бин диссоциацияга учраб, кислород ажралади. Оксигемоглобин 
диссоциация эгри 
ч и з и р и
харорат кутарилганда, му^итда водо­
род ионлари м и одори оргганда унг томонга силжийди.
Бу эгри ч и зи ^ диссоциацияси карбонат ангидриднинг «;он- 
даги тарангли гига ^ам богли^, у ортганда кислороднинг тук;и- 
маларга утиш и тезлаш ади. Кислородни куп истеъмол килувчи 
аъзоларда (мускул, жигар, юрак, буйрак) оксигемоглобин купро^ 
диссоциацияланади. Д аракат пасайганда, карбонат ангидриди 
таранглиги п асайганда, эритроцитларда 2,3-дифосфоглицерат 
миадори озай ган да, диссоциация эгри 
чизири
унга томон сил­
жийди, ки слород ни н г гемоглобин билан б о г л и ^ и г и кучаяди.
Гем оглобиннинг кислород билан бирикмаси доимий мустах- 
кам эмас. У нга цуйидаги омиллар таъсир этади: 1. Эритроцит­
ларда махсус 2,3-дифосфоглицерат моддаси мавжуд. Конда кис­
лороднинг тар а н гл и ги пасайганда унинг миедори ортади. 
2

К[онда водород ионлари миадори ортиши ёки камайиши. 3. 
К^онда карбонат анги дри д мицдори ортиши ёки камайиши. 4. 
^ар о р атн и н г орти ш и ёки камайиши.


/\опда карбонат апгидриднинг т а ш и ли ш и .
М оддалар ал- 
машинувининг охирги махсулоги булмиш карбонат ангидриди 
цондаэриган ва кимёвий бириккан холларда таш илади. 
100
ш
веноз ьрндан 55-58 % ^ажм карбонат ангидриди газини ажра- 
тиб олиш мумкин. Унда 2,5 % ^ажм ^онда эриган, 4,5 % хажм 
гемоглобин билан бириккан 
(карбгемоглобин)
ва 51 хажм % кар­
бонат кислотасининг калийли ва натрийли тузлари ташилади.
Карбонат ангидрид туцимадан капиллярларга утиб, тургун 
булмаган карбонат кислогасини >^осил к;илади:
СО + н
2
о = н , с о = н
4
+ н с о 3-
Бу к;айтар реакция му^итдаги С 0
2
нинг таранглигига богли^. 
Бу реакция эритроцитлар ичида буладиган карбоангидраза фер­
мента таъсирида 
( 2 0 0 0 0
баравар) тезлашади.
Карбонат ангидрид бирикмалари, бикарбонат тузларининг та- 
шилишида эритроцитларнинг а^амияти катта. Тук;ималарда 
хрсил булган С О , капиллярларга утади ва плазмада эрийди.
Эслатма. СО, + 
Н 20 5 Н 'Н С О ъ
Шу реакция карбоангидраза иштирокида ам алга ошади.
71-расм. Газларни ^онда ташилиши, 
у п к а
ва ту^ималарда газ 
алмашинуви.


Плазмадан С О , эритроцитга утади ва карбоангидраза фермен- 
ти иш тирокида карбонат кислотага айланади. Натижада Н С 0

молекулалари мицдори ортади ва концентрация градиента буйи- 
ч а плазмага чицади. Плазмада К + ва Ыа+ катионлари билан бири- 
киб, бикарбонат тузларини ^осил ^илади. Катионлар урнига хлор 
аниони эритроцит ичига утади ва осмотик босимнинг сал куть • 
ри лиш ига сабаб булади. Натижада эритроцитларга сув утиб, 
^аж м и сал катталашади. Ш унинг учун ^ам катта цон айланиш 
доираси капиллярлари эритроцитларининг ^ажми сал каттароц.
Айни вацтда оксигемоглобиндан кислород ажралади ва туь^- 
м аларга утади. Гемоглобин билан богланган калий карбонат 
кислота таъсирида ажраб чицади ва калий бикарбонат ^осил 
цилади. Кислотадан ажралган Н+ионлари гемоглобин билан би- 
ри ки б, кам диссоциацияланадиган цайталанган гемоглобин 
(Н Н В) з^осил цилади. К^айталанган гемоглобин С 0
2
нинг бир 
^ и с м и н и
у зи г а
б и р и к т и р и б , 
к а р б о г е м о г л о б и н г а
(Н Н ЬСО ,)айланади. Эритроцит туцима капиллярларидан утаёт- 
ганда карбонат кислотаси калий ионларини чикариб юборади:

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   152   153   154   155   156   157   158   159   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish