М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар


-§. Диалог Икки кишининг нутқи диалог



Download 1,58 Mb.
bet128/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

5-§. Диалог

Икки кишининг нутқи диалог деб аталади. Диалогда кўчирма гаплардан фойдаланилади, ҳар бир гап тире билан бошланади. (Бунда муаллиф гапи ишлатилмаслиги ҳам мумкин.): - Қайси мактабда ўқийсан? - 24-мактабда. – Нечанчи синфда? – Бешинчи синфда.




Такрорлаш учун саволлар:

1. Муаллифнинг нутєида ифодаланган бошєаларнинг фикрлари єандай шаклларда бўлиши мумкин? 2. Кўчирма гапнинг таърифини айтинг.


3. Кўчирилган гап ва муаллиф гаплари іаєида маълумот беринг.
4. Кўчирилган гапнинг жойлашиш ўринлари іаєида гапиринг.
5. Кўчирилган гап муаллиф гапидан олдин келса,тиниш белгилари єандай єўлланади? 6. Кўчирилган гап муаллиф гапидан кейин келса,тиниш белгилари єандай єўлланади? 7.Муаллиф гапи кўчирилган гап ичида келса,тиниш белгилари єандай єўлланади? 8. Кўчирилган гап муаллиф гапининг ўртасида келса, тиниш бўлгилари єандай єўлланади? 9. Муаллиф нутєида ишлатилган єандай бирликлар єўштирноєєа олинади? 10. Кўчирма гаплар диалогик нутєда луєма тарзида келган бўлса, єандай тиниш белгилари ишлатилади? 11. Ўзлаштирма гапнинг таърифини айтинг. 12. Кўчирма гаплар ўзлаштирма гапларга айлантирилганда, улар таркибидаги гап бўлаклари іисобланмайдиган бирликлар єандай ўзгаришларга учрайди? 13. Кўчирма ва унинг турлари іаєида гапиринг. 14. Кўчирмада тиниш белгилари єандай ишлатилади? 15. Кўчирма гапда ишлатиладиган тиниш белгиларининг барчасини санаб кўрсатинг.

Гап таҳлили намунаси

1. Ифода мақсадига кўра тури.
2. Ҳис-ҳаяжон ифодалашига кўра тури.
3. Тузилишига кўра тури.
4. Гап бўлаклари ва уларнинг турлари.

5. Уюшиқ ва ажратилган бўлаклар бўлса, аниқланади.
6. Гап бўлаклари саналмайдиган бирликлар бўлса, аниқланади.
7. Ўзга гап бўлса, тури аниқланади.




Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish