М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар


-§. Феълнинг тузилиш жиҳатдан турлари



Download 1,58 Mb.
bet72/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

6-§. Феълнинг тузилиш жиҳатдан турлари


1. Содда феъллар: 1) туб: кел, юр; 2) ясама: ишла.
2. Қўшма феъллар: олиб келди, жавоб берди, қарши олди, гурс этди.
3. Жуфт феъллар икки феълнинг қўшалоқ келишидан ҳосил бўлади: кирмади-қўйди, айтди-қўйди, гапирди-қўйди. Олди-берди, келди-кетди, қўйди-чиқди феъллари от туркуми, олди-қочди (гаплар), куйди-пишди (одам) феъллари эса сифат туркумига ўтган ҳисобланади.
4. Такрорий феъллар бир феълнинг такрорланишидан ҳосил бўлади: ўқиди-ўқиди, ёзди-ёзди, кўра-кўра, йиғлай-йиғлай.


Такрорлаш учун саволлар :

1. Єандай феълларга тўлиєсиз феъллар дейилади? 2. Тўлиєсиз феъл­ларнинг хусусиятлари іамда вазифалари іаєида гапиринг. 3. Етакчи феъл деганда нимани тушунасиз? 4. Кўмакчи феъл деганда нимани тушунасиз? 5. Етакчи ва кўмакчи феъллар биргаликда єандай маъ­ноларни ифодалайди? 6. Кўмакчи феълли сўз єўшилмаси таркибида етакчи феълларнинг уюшиб келишига мисоллар келтиринг. 7. Кўмакчи феълли сўз єўшилмаси таркибида кўмакчи феълларнинг бирдан ортиє бўлиб келишига мисоллар келтиринг. 8. Етакчи ва кўмакчи феълларга єандай єўшимчалар єўшилиб келиши мумкин? 9.Ўзбек тилида фаєат кўмакчи феъл бўлиб келадиган єандай феълларни биласиз? 10. Етакчи ва кўмакчи феъллар ўзаро єандай бојланади? 11. Етакчи феълларга бојланиши жиіатидан кўмакчи феълларнинг турлари іаєида гапиринг. 12. Кўмакчи феълларнинг маъноларига кўра турлари іаєида гапиринг. 13. Феълнинг вазифадош шакллари деганда нимани тушунасиз? 14. Соф феъл іаєида гапиринг. 15. Равиш-дошнинг таърифи іамда хусусият­лари іаєида гапиринг. 16. Равишдошлар єандай іосил бўлади? 17. Ра­вишдошларнинг маъно жиіатидан турлари іаєида гапиринг. 18. Равиш­дошларнинг тусланиш жиіатидан турлари іаєида гапиринг. 19. Сифат­дошнинг таърифи ва хусусиятлари іаєида гапиринг. 20. Сифатдошнинг замон жиіатидан турлари іаєида гапиринг. 21. Отлашган сифатдошлар іаєида гапиринг. 22. Іаракат номининг таърифи ва ясалиши іаєида гапиринг. 23. Іаракат номининг хусусиятлари іаєида гапиринг. 24. Єў­шимча ёрдамида ясалган феълларга 5 та мисол келтиринг. 25. Феъллар єўшимчалар ёрдамида єандай сўзлардан ясалмайди? 26. Феъл ясовчи омоним єўшимчалар іаєида гапиринг. 27. Єўшма феълларнинг турлари іаєида гапиринг. 28. Содда туб ва содда ясама феълларга 3 тадан мисол келтиринг. 29. Жуфт феълларга 4 та мисол келтиринг. 30. Такрорий феълларга 4 та мисол келтиринг. 31. Єўшимчалар ёрдамида сифат ва отдан ясалган феълларга 3 тадан мисол келтиринг. 32. Єўшимчалар ёрдамида олмош ва сондан ясалган феълларга 3 тадан мисол келтиринг. 33. Бўлишсиз шаклдаги сифатдош, іаракат номива равишдошларга 2 тадан мисол келтиринг. 34. ”Ўєигани рост” ва “ўєигани келди” бирикмалардаги феълларга изоі беринг. 35. Іаракат номининг єайси шакллари феълга, єайси шакллари отга яєин? 36. Ўзаро єўшимчасиз бојланган етакчи ва кўмакчи феълларга мисоллар келтиринг.



Феъл таҳлили намунаси

1. Сўроғи.
2. Бўлишли ёки бўлишсиз­лиги.
3. Ўтимли ёки ўтимсизлиги.
4. Нисбати.
5. Шахс-сони
6. Замон тури.
7. Майл тури.

8. Тўлиқ ёки тўлиқсизлиги.
9. Етакчи, кўмакчи феъллар аниқла­нади.
10. Вазифадош (хосланган) шакллари.
11. Тузилиш тури.
12. Туб ёки ясамалиги.
13. Гапдаги синтактик вазифаси


Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish