М. А.Ҳамроев она тилидан маърузалар



Download 1,58 Mb.
bet53/149
Sana23.02.2022
Hajmi1,58 Mb.
#143462
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   149
Bog'liq
2 5249198115935750579

6. Тақсим сон нарса-буюмларнинг тақсимланиш миқдорини англатади ва миқдор сонга -тадан қўшимчасини қўшиш билан ҳосил қилинади: иккитадан, ўнтадан, юзтадан. Баъзан миқдор сон такрорланиб, тақсим сон ясалиши мумкин: Икки-икки бўлиб юрдик. (Миқдор билдирувчи сўз қатнашса, -та туширилади: бештадан – беш килограммдан)


4-§. Ҳисоб сўзлари (нумеративлар) ҳақида маълумот

Миқдор сонлар билан қўлланиб, ноаниқ миқдор тушунчасини ифодалайдиган сўзлар ҳисоб сўзлари (нумеративлар) деб аталади: беш сўм, ўн грамм, юз йил. Бундай сўзлар аслида от туркумига мансуб бўлиб, ўз луғавий маъноларини қисман йўқотган ҳолда ноаниқ миқдор ифодалайдиган бўлиб қолган сўзлардир.


Ҳисоб сўзлари қуйидаги гуруҳларга бўлинади: 1) предмет­ларни яккалаб ҳисоблаш учун ишлатиладиган (дона, нусха, туп, бош, нафар); 2) бутуннинг қисмини ҳисоблаш учун (парча, варақ, бурда, оғиз, луқма, сиқим, тилим, чимдим, қултум, ютум, ҳўплам, томчи, чақмоқ, нимта, тўғрам, пой, тоқа, бўлак, шингил); 3) тўдалаб кўрсатувчи (гала, тўп, гуруҳ, тўда, даста, боғ, қучоқ, шода, ҳовуч); 4) жуфтлаб ифодаловчи (жуфт, пара); 5) оғирликни ўлчайдиган (грамм, килограмм, центнер, тонна, мисқол, пуд, ботмон, қадоқ, пайса); 6) узунлик ўлчовини билдирадиган (миллиметр, сантиметр, метр, километр, чақирим, тош (эскирган), газ, қарич, қулоч, қадам); 7) ёш ўлчовини билдирадиган (яшар, ёшлик, ойлик, кунлик); 8) вақт ўлчовини билдирадиган (сония..., соат, кун, ой, ҳафта, йил, аср); 9) қиймат ўлчовини ифодалайдиган (сўм, тийин, танга, мири, пақир). Булардан ташқари, қуйидаги ҳисоб сўзлари сон ва феъл орасида келиб, ҳаракат миқдорини билдиради: марта, навбатда, карра, бор, ҳисса, қатла, сидра, дафъа.
5-§. Сонларнинг отлашиши

Гапда сон боғланган от тушиб қолиши мумкин. Бундай ҳолда сон отлашади. Отлашган сон худди отларга ўхшаб эгалик, кўплик ва келишик қўшимчаларини олади: Бешга, учни, иккимиз, иккинчилар.


Бундай сонлар гапда эга, тўлдирувчи, қаратқич аниқловчи, ундалма вазифаларини бажаради (мисоллар 1-§ да берилди).



Download 1,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   149




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish