М а р к а з и У. Пратов, К


Тотбак,атолнамолар (Raíales) цабшгаси



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet201/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

Тотбак,атолнамолар (Raíales) цабшгаси
Кабилага 15 та оила киради.
Тошбацатодцошлар (Rutaceae) оиласи
Оиланинг 150 та туркумга кирувчи 1500 тури мавжуд. 
Оила вакиллари асосан Австралия ва Жанубий Африкада 
кенг таркалган булиб, улар дарахт, бута, лиана ва утлар­
дан иборат. Барглари мураккаб, цитрусларДа оддий, кет­
ма-кет баъзан карама-карши жойлашган. Гуллари актино­
м орф, икки ж инсли, гулкуррони мураккаб. 
Мандарин
(Citrus reticulata), лимон (C.Iimon), грейпфрут (C.paradisi)
ва 
апелсин (C.sinensis) 
лар шу оилага киради (33-расм). 
У зб еки сто н д а о и л а н и н г
тошбакатол - Haplophylum
perforatum, тоггурбид — Dictamnus angustifolius 
— каби 2 
туркумга мансуб 18 тури усади.
Тунгизтаровдошлар (Dipsacaceae) оиласи
33-расм.
Апелсин: 1-гулли шохчаси; 2-гулининг тик кесмаси; З-гулининг 
диаграммаси; 4-мевас1гнинг ти к кесмаси; 5-уруги.
И З


II'
! '
Оила 22 туркумга мансуб 220 та турни бирлаштиради. 
Улар асосан тропик ва субтропик >отощларда таркалган. 
Лекин оиланинг купчилик вакиллари »дагокчил шароит- 
да усишга мослашган. Чикиб келипшга кура бу оила тош- 
бакатолдошлар оиласига якин туради. Узбекистонда оила­
нинг иккита туркумга мансуб 14 та тури усади.
Окчангалдошлар (N¡11^1130636) оиласи
(гу£орЬуПасеае оиласилан ажратилган)
Окчангалдошлар оиласи сон жи^атдан к^ш эмас. Унга 
факат битта (Nitraг^a) туркумига мансуб 10 та тур кира­
ди. улар Шимолий Африка ва Ж ануби-Ш аркий Европа- 
дан Рарбий Сибир, Марказий Осиё ва Жануби-Рарбий 
Австралиягача булган ?ощудларда таркалган. Узбекистон­
да битта тури 
(ТЧ.81Ыг1са) 
усади.
Исиривдошлар (Реяапасеае'к оиласи
(2у§орЬу11асеае оиласилан ажратилган)
Оила 2 та туркумга кирувчи 6 та турдан иборат. Улар 
Жанубий Европа, Шимолий Африка \амда Осиё ва Ш и­
молий Африканинг кургокчил худудларида таркалган.^ Му- 
хими шундаки, бу иккала туркумнинг вакиллари кам Узбе- 
кистоннинг чул минтакасида 5?сади.
Бу оилага барглари киркилган, гуллари окиш рангли, 
чангчилари 10-15 та, меваси шарсимон кусакчадан иборат 
куп йиллик ут ва ярим бутачалар киради. Узбекистонда иси- 
рикнинг битга тури 

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish