М а р к а з и У. Пратов, К



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

плаунсимонлар
(Ьусоро<]
1
ор
5
!ёа) 
ва 
полушниксимонлар (
18
ое
1
ор
81
«
1
а) 
ларга 
булинади. Плаунсимонларга битта кабила 
плауннамолар
(Ьусоро
111
а
1
е
8

киради.
Полушниксимонлар синфига хам 2 та кабила кира­
ди; 
селагинелланамолар 
(SelagineПales) ва 
полушннк-
намолар (ХкоеЫев)
Полушниксимонлар синфининг вакиллари хар хил спо­
ра хосил килиб к^пайиши билан биринчи синфдан фарк 
килади. Хозирги пайтда факат селагинелланамолар ва по- 
лушникнамоларнинг вакиллари сакланиб колган.
Плаунсимонлар (Lycopodiopsida)
синф (аждод)и
Плауннамолар (ЬусороМакв) кабиласи
Кабилага кирувчи усимликлар куп йиллик ут усимлик­
лар булиб, ризофоралари булмайди. Барглари майда, к?птик- 
симон. Спорангийлари спорофилларининг асосида жой­
лашган. Гаметофитаари икки жинсли, серэт, ер остида 
жойлашган. Сапрофит ёки ярим сапрофит хаёт кечиради.
К аб и лан и н г б и згач а ф акат битта 
плаундошлар
(Lycopodiaceae) оиласининг вакиллари етиб келган.
Плаундошлар оиласига 

та туркум киради; 
плаун
(Lycopodium) туркумига 200 дан ортик тур киради. Улар 
тропик зонадан то тундрагача таркалган. ^^рта Осиёда 
эса тоглик регионларда учрайди. Пояси тикка, айрим­
лари ётиб усади ёки эпифит холда учрайди. Туркумнинг 
ер багирлаб усувчи характерли вакилларидан бири 
чукмок;ли плаун (ЬусороШиш с1ауа1ит) 
дир. У к^п йил­
лик ут усимлик. Пояси ётиб усади, доим яшил, купрок 
урмонларда усади. Пояси ва шохлари майда, бутун бар­
глари билан зич копланган. Эпидермис остида калин бир- 
ламчи пустлок канат жойлашган. Ундан ичкарида эндо­
дерма ва перицикл кавати мавжуд. Поянинг марказида 
цилиндрик протостел жойлашган. Ксилемасида трахе-
31


идлар, флоэмасида эса элаксимон найлар жойлашган. 
Чук;мок;ли плаун пояси ёрдамида вегетатив йул билан 
купаяди. Уларда жинссиз купайиш споралар ёрдамида 
боради. Ёзнинг урталарида спора бошок?
1
ари шохларнинг 
учларида хосил булади. Спора бошок?
1
арида спорофил- 
лар зич Урнашган. Спорофиллардаги спорангияларда 
етилган споралар ерга тукилгандан сунг сув ёрдамида 
тупрокнинг ёрик^тарига тушиб, ундан гаметофит хосил 
булади. Гаметофит икки жинсли, унда антеридий ва ар­
хегонийлар хосил булади. Антеридийларда хосил бУлган 
2 хивчинли сперматозоидлар сув ёрдамида сузиб келиб, 
архегонийга тушиб, тухум хужайрани уруглантиради ва 
натижада зигота хосил булади. Зигота хужайралари були- 
ниш натижасида муртак тараккий этади. Муртакдан эса 
янги ёш плаун усиб чик;ади (5-расм).
Плаунларнинг купчилик турлари захарли Усимлик­
лардир. Уларни мол емайди. Улардан медицина ва вете- 
ринарияда хамда буёк;лар олишда фойдаланилади.

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish