М а р к а з и У. Пратов, К


Магнолиядошлар (MagnoIiaceae) оиласи



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet173/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

Магнолиядошлар (MagnoIiaceae) оиласи
Оила вакиллари дарахт ва буталардан иборат булиб, 
уларнинг 12 туркумга мансуб, 240 га як;ин тури мавжуд. 
Улар асосан Ж унубий-Ш аркий О сиёнинг ва Ш имолий 
А м ериканинг Ж анубий-Рарбидаги урмонларда тарк,ал- 
ган. 
Барглари оддий. Гули т)Фри, икки ж и нсли, гул 
к^^ргон булаклари 6-12 ва ундан хам куп. Чангчи ва уруг-
81


чилари к^п. М агнолиялар орасида доим яш и л ва барги­
ни тукиб турадиган турлари бор.
Поясида иккиламчи ёрочлик мавжуд, л еки н трахея 
урнида трахеидлар булади. Ж анубий Америкада Усади­
ган магнолиялар доим яш ил, Ж анубий Осиёда усади- 
ганлари баргини тукади.
Магнолия (М.|гапси11ога) буйи 30 м га етадшган дарахт. 
Гуллари йирик, катгалиги 10- 
25 см га етади. Гулкургони 3 
катор булиб жойлашган. Гул­
тожи 6-12 та, чангчилари 
Магнолияларда уруг куртак 6 
тагача булади. Урурчисида ус- 
тунча булмайди, меваси кат­
та, узутаиги 5-7 см. (17-расм).
Бу оилага Л ола дар ах ти
(иНоёепёгоп ШИр1Гега) х.ам 
киради. У буйи 30-40 м ли да­
рахт. Гули лоланинг гулига 
Ухшаш. Шунинг учун лола да- 
рахги деб ном берилган. Маг­
нолия ва лола дарахти^манза- 
17-расм.
М агнолия (M.grandiЯoгa): 1- 
рали дарахт сифатида Узбеки- 
гулнинг тик кесмаси; 2-тупмева; 3- 
стонда куплаб экилади. 
гуяининг диаграммаси.
Лаврнамолар (Ьаигакз) цабиласи
Бу кабилага П та оила киради. Улардан энг йириги 
лаврдошлардир. Кабила вакиллари асосан тропик ва суб­
тропик 
хУДУДларда 
Усади.
Лаврдошлар (Ьаигасеае) оиласи
Оила 45 та туркум, 2500-3000 та турни Уз ичига олади. 
Лаврлар доим яшил дарахт, буга, баъзан хлорофиллсиз, 
паразитлик билан хаёт кечирувчи турлардан иборат.
Лаврлар асосан троп и к ва субтропик худудларда уса­
ди. Барглари оддий ёки мураккаб, к(гтма-кет ёки кара­
м а-карш и жойлашган.
Гуллари барг култиридаги руваксимон ёки шингилсимон 
тупгулда жойлашган, актинаморф, бир жинсли ёки икки
82


жинсли, майда, гулкургони оддий, чангчилари 12 та, 3 
1
^атор 
6fm{6
жойлашган, уругчиси битта мевачи баргдан иборат. 
Меваси данакча ёки резавор мева. Баргида эфир мойлари 
бор. Зиравор (барги) сифатида овкатга ишлатилади. Мада­
ний шароитда оиланинг Laurus nobiiis номли тури экилади.

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish