М а р к а з и У. Пратов, К


лан копланган. Шунинг учзт! гулли



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet164/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   160   161   162   163   164   165   166   167   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

лан копланган. Шунинг учзт! гулли 
^
уругли Усимликлар дейилади. Ёпик УP^fб
уруги ташки томондан мева билан УраЛ^^ т^грганли учун
нокулай шароитдан (куриб колиш даН^^^’^Р^^ таъси-
ридан ва хайвонлардан) хим оя к и л и Я ^ '
Энг кадимги гулли Усимликлар Х^^^ Р*5тлар ва ш а­
мол воситаси билан чангланган. Гулли у < ^ ^ ^ и т а а р хаети- 
да тугунча хам катта рол Уйнайди. 
^ меваад
баргларнинг кУшилиб усиши натижас0?^1^®^'*^5^ келиб, 
ундан мева хосил булади. Гулли У си М -^!^^^ узига ке- 
ракли озукани вегетатив органлардан 
КИлади. Епик
уругли Усимликларда гаметофит ж удз ^ ^ ‘^Кариб кетган, 
антеридийлар йУколиб кетиб, с п е р м ^ ^ вужудга кел­
ган. Ёпик уругли Усимликлар учун 
мухим 
белги шундан иборатки, уларда кУш 
мавжуд. 
Куш уругланиш натижасида деярли 
вактда, яъни 
муртак (эмбрион) билан эндосперм
келади.
67


ГУЛЛИ У
с и м л и к л а р н и н г
 
к е л и б
 
ч и к и ш и
Гулли усимликларнинг келиб чи
1
^иши хакдаа ^озирга- 
ча ягона бир фикр йук- Шу боис, гулли усимликлар качон 
ва каерда пайдо булган ва энг к;адимий гулли Усимликлар­
нинг дастлабки вакиллари к,айси усимликлар деган савол- 
лар пайдо булади. РТлмий манбаларда таъкидланишича гулли 
Усимликлар бур даврида пайдо булган. Бу фикрии тасдик;- 
ловчи бир катор далиллар мавжуд. Демак, гулли Усимлик­
лар тахминан бзщдан 
120
млн. йил олдин пайдо булган. 
Айрим олимлар гулли усимликлар мезозой эрасининг триас 
даврида хатгоки, полеозой эрасининг перм даврида пай­
до булган деб хдсоблайдилар.
Гулли Усимликларнинг келиб чикиш ида икки хил 
ф икр мавжуд.
1. М онофилитик йул билан гулли усимликлар битга 
кадимги аждоддан келиб чиккан дейилаци. (Акал. А Л. Тах­
таджян).
2. П олиф илитик 
йул 
билан эса гулли Усимликлар 
би тта у си м л и кд ан эм ас б алк и , бир нечта кадим ий 
аждодлардан келиб чиккан.
Иштшз ботаниги Р. Мелвилла фикрича, гулли Усимлик­
лар девон даврида риниофитлардан келиб чик^ан. Бу жараён 
уругли папоротликларгача пермнинг охири ва триаснинг бош­
ларигача давом этган. Унга гондван ?оэдуцидаги Африка, Ан­
тарктида, Жанубий Америка ва Австралия материклари кир- 
ган.. М апдур рус ботаниги А Л. Тахтаджян дастлабки гулли 
Усимликлар Жану
6
ий-Шарк?
1
й Осиёда пайдо булган деб 
Карайди, чунки энг к^^цимий оддий тузилишга эга булган 
гулли Усимликлар шу регионда учрайди. Америкалик олим 
Дж. Стеббршс фикрича, дастлабки гулли усимликлар курук 
худудларда тез усишга мослашган икки уругпаллалиларни уз 
ичига олган, бир уруталлалилар эса сув хаюаларида ва сой 
буйларида усган. Гулли Усимликлар купчилик оьтгамларнинг 
фикрига 

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   160   161   162   163   164   165   166   167   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish