М а р к а з и У. Пратов, К



Download 9,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet132/230
Sana03.04.2022
Hajmi9,43 Mb.
#526559
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   230
Bog'liq
Yuksak o’simliklar sistematikasi Pratov

Оддий какку зипфи 
30-40 см баландликдаги ут усим­
лик. Пояси тикка усувчи, шохланмаган, оддий калами 
барглар билан зич копланган. П оясининг урта ва учки 
Кисмидаги барглари яш ил, пастки кисмидагилари эса к и ­
чик ва кунрир рангли. П оясининг асосида куп хужайра- 
ли, KÿHFHp тусли ризоидлар тараккий этган.
П ояси ва баргининг анатом ик тузилиши билан ама- 
лий (лаборатория) машгулотида тайёр препаратдан м ик­
роскоп остида куриб танишилади.
Какку зигири 2 уйли Усимлик. Бу усимликда антеридий 
ва архегонийлар поясининг учида туп-туп булиб жойлашган. 
Антеридий узунчок шаклда булиб, киска бандда Урнаджан.
Антеридийдаги хар бир спермогон хужайраларидан бит- 
тадан 2 хивчинли сперматозоид хосил булади. Сперматозо­
идлар намлик ёрдамида харакат кдггиб, архегонийдаги ту­
хум хуж айра билан 
кУпшлгандан сУнг зи- 
гота хосил булада. Зи- 
готадан спорогон та- 
/
раккий этади. Дастлаб 
спорогон архегоний- 
нинг коринча кисми­
да шаклланади, кей- 
инчалик унинг банди 
узайиб кусакчаси архе- 
гонийнинг коринчаси- 
ни ёриб ташкарига чи- 
кади. Етилган спорогон 
икки кисмдан, банд ва 
кУ сакчадан иборат.
К у с а к ч ан и н г устки 
кисмида калпокчаси 
бор. кусакчанинг та-
П
1
КИ девори яш и л
фунария ËÿciTBii: 
1-умумий курини-
булиб - хлорофилл до- пщ; 
2-спорогоиий кусаги; 

-
KÿcaK 
к;алпок;- 
началарига эга. 
часиггаиг устидан куриниши.
28


Еталган спорадан кулай шароитда протонема, прото­
нема куртакларидан эса какку зигири Усади.
Йусинсимонлар энг кадимги юксак Усимликлар )^исоб- 
ланади. Кейинги йилларда Болтик, б р и д а н уларнинг спо- 
ралари топил ган. М езозой ва кайназой эрасининг колдик;- 
ларидан эса улар кУп топилган. Баъзи бир адабиётларда 
сув утларидан келиб чиккан деган фикрлар баён этилган, 
Р инияф итларнинг очилиш и йусинсимонларнинг к е ­
либ чикиш и хакидаги купчилик олимларнинг ф икрини 
узгартириб юборди.
Кейинги фикрларга кУра, йусинсимонлар ринияфишар, 
яъни уларда спорафитнинг редукцияланиши ва гаметофит­
нинг прогрессив тараккий этиши туфайли келиб чикк;ан.
29


ПЛАУНТОИФА (ЬУСОРООЮ РНУГА) УСИМЛИКЛАР
Мазкур булим вакиллари юксак усимликлар орасидаги 
Кадимги усимликлардан булиб, палеозой эрасининг охир- 
ларида Ер шарида яхши тараккий этган. Хозирги пайтда 
уларнинг минщ ан зиёд турлари учрайди. Казилма турлари 
орасида йирик дараетлар хам булган.
Плаунларнинг айримларида ер ости органи типик ил- 
дизпоя шаклида булиб, унда метаморфозлашган барглар 
ва к^^гамча илдизлар мавжуд. Баъзиларида эса к^тлимча 
илдизларидан ташк;ари ризофоралари хам бор. Уларнинг 
ер ости ва ер усти к?
1
смлари дихотомик шохланган. Купчи­
лик турларининг барглари кетма-кет урнашган, айримла­
рида эса карама-карши ёки халкасимон жойлашган.
П лаунларнинг илдизлари ва поялари учки меристе­
ма ёрдамида Усади. Спороф иллари асосан спора бошок- 
ларида урнашган.
Вулим ваки ллари ж и н сси з, вегетатив ва ж ин си й
йуллар билан купаяди. Вегетатив купайиш и ётиб Усув­
чи вакилларида ерга ёпиш ган кисмидан илдиз отиб, 
айримлари эса илдизпоялари ёрдамида купаяди. Улар 
орасида тенг ва хар хил спорали вакиллари хам бор. Бу 
споралардан Усган гаметофитлар бир-биридан катталиги 
ва ш акли жихатдан кески н ф арк килади. Тенг спора­
лардан усган гаметофитлар икки жинсли булиб, ер ости 
ёки ярим ер устида усади, йил м обайнида етилади. 
М акро ва микро спорали вакилларида хар хил спора­
лардан хосил булган гаметофитлар жуда кичик хамда 
бир жинсли булиб, бир неча хафта ичида етилади. И кки 
ж инсли гам етоф итларда архегоний ва антеридийлар 
битта гаметофитаа хосил булади. Х.ар хил спораларида 
эса м акроспорадан хосил бУлган гаметофитда архего­
н и й , -м и кр о сп о р ад ан Усган гам етоф и тда ан тереди й
хосил булади. А йрим вакилларида антеридида икки
I I I Б^^ЛИМ
30


хивчинли ёки куп хивчинли сперматозоидлар етилади. 
Архегонийда тухум хужайра тараккий этади. Урурланиш 
н ам ли к ёрдамида амалга ошади.
Бу булим иккита си н ф га (аждодга) плаунсимонлар 
(Ьусоро<]
1
ор
5
!ёа) ва полушниксимонлар (
18
ое
1
ор
81
«
1
а) ларга 
булинади. Плаунсимонларга битта кабила плауннамолар 
(Ьусоро
111
а
1
е
8
) киради.
П олуш никсим онлар синф ига хам 2 та кабила к и р а ­
ди; селагинелланам олар (SelagineПales) ва полушник- 
намолар (ХкоеЫев)
Полушниксимонлар синфининг вакиллари хар хил спо­
ра хосил килиб к5^айиш и билан биринчи синфдан ф арк 
килади. Хозирги пайтда факат селагинелланамолар ва по- 
лушникнамоларнинг вакиллари сакланиб колган.
Плаунсимонлар (Lycopodiopsida)
синф (аждод)и

Download 9,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish